Prosvetni glasnik

318

ГААСОВИ

0 ШКОЛАМА

15.) Раслитивањем у шкоди и код куће треба с времена иа време видети, да ли се та мсра у раду одржава. 0 подели домаћега рада на поједишш предметима, разредне старешипе треба да поуче ученице. 16.) Не могу се давати никакови задатци од иро подне за иосле подне истог дана. 17.) Феријални радови нису дозвољени нп као добровољан рад. 18.) Материјал за учење на изуст треба брпжљиво изабирати п тачно одмеравати, п, у колико јс могућно, одредити га још при подели задатака за целу годину. — За пемачке комаде, саставе, одредиће учитељ највсћу меру. 19.) Екстемноралије и клаузурни радови дозвољени су само као вежбања, али не и као мерило за оцену, нарочито не при ирелазу ученица из једне године у другу. 20.) Све писмене радове треба брижљиво исправити. 21.) Цртање у опште и цртање географских карата не могу бити предмет домаћих задатака. 22.) Радови за казну забрањени су. 23.) После часова за ручни рад, цртање и писање не могу бити часови туђих језика. 24.) Понављање пређеног материјала мора бити сваког дана, тако да су излишна нарочита задавања дужих лекција радп понављања. 25.) Ако би било потребно казннти ученнцу, да после предавања извесно време остане у школи она за то време не сме бити без надзора и без рада. 26.) Ни у једном случају не смеју се ученице задржавати у школи између предавања од пре и после подне. 27.) Ученице добивају, бар сваке пола године, писмено сведочанство о своме владању, својој марљивости и своме успеху. 28.) Испити не могу бити јавни. д-р Вл. А. ПоповнК

ЕЛД0РАД0 У АФРИЦИ Трансвал Најновпји догађајиу Трансвалу у велико су скренули на себе пажњу целога света, те је с тога потребно, да нре но што почнемо сам оннс Трансвала, кажемо неколико речи о узроку најновије побуне у тој јужно -аФричкој републици. Трансвалску републику засновали су нре 50 година Холанђани. Енглезима је још од почетка та република била трн у оку, и они су је још нре 20 годпна и анектирали. Али, у скоро се Холанђани иобуне противу енглеских завојевача и истерају их

на поље. Сада Енглези ударнше у другу тактику; они почеше освајати све околне области, такодаје данас Трансвал са свпх сграна опкољен Енглезима. Како је ту скоро отворено и још једно — ново окно злата, Енглези почеше да се насељавају у Трансвалу, и да мало по мало загрозе и тамошњим староседеоцима (Воегз). Овп опет не прнзнају ни једноме досељенику, који није пуних 14 година међу њима, да може имати грађанска права, н тако се енглески насељеницн („Уитлендери"), којисусенамножилн, буне сад противу боера, тражећи равнонравност с њима. * * % Трансвал, та јужно-афрнчка „ златна земља", коју су ево најновнји догађаји на површину истакли, још непрестано чека на каквог свога Брета Харта, који би нам згодном речју, а и живом бојом, оцртао сву романтику те „Црне КалиФорније." — Али при свем том, ми већ сада. након тек једнога деценнјума од како је почео велнки поход исељеника из старога света у златна и дијамантска иоља ове нидерландеке сељачке реиублике, имамо у толико богатију литературу, која ову земљу описује и поучно и забавно, па и стручњачкн научно. Пруски рударски саветник Шмајсер нубликовао је год. 1894. резултате са свога научнога пута, предузетог по службеноме налогу; а Ханри Буске, француски новинар, предузео је исту експедицију у Фебруару прошле — 1895. — год. Из оииса Шмајсерова, као и из путнпчких извештаја овога Француза, добива се врло интересна слика односа, која нам одаје чудну смешу дивљаштва уноредо са једном граном индустрије — златокопње — која стоји на највишем ступњу модерне технике. Најмлађи дорадо, тај Колхис*) АФрике, на који је освајачки завојштио Џесн-Џемсон, поред свих модерних саобраћајних средстава, опет је веома јако од нас удаљен. Прво, дуг морски пут по траговима Васка де Гаме све до Кептауна (Капштата), а затим железницом треба претурити од прилике једно 2000 километара па стићи у Јоханисбург, тај центар аФричке рудокопње. Права енглеска удобност на шумној железници, изредно уређене мале постаје посред пустолина све то олакшава нам у неколико онај, иначе досадан, пут од 48 сахати. Ако у 8 сах. у вече пођеш из главне вароши Кап-колоније,пробудићеш се сутра дан носред Кароо — (Кагоо јс хотентотска реч и значи тврдо); у овом случају означава висораван спечену п тврду као најтврђе тле. *) Колхис је митолошка постојбина Медеје — а одговара земљшпту даиашње Мингрелије, на источ. обали Црнога Мора. Прев.