Prosvetni glasnik

320

ел.дорадо

у африци

је одбио поиуду од 30.000 Фуната ! Али се, вели, тек на другој страни нада да заради новац — тада Буске узвикну : „Новац ! „Па зар 40.000 Фунти стерлинга нису новац?" Но ималац му сасвим мирно одговори : ,То није никакво имање ! Ко код нас вреди само 80.000 Фуната, тај није богат !" Нико није у стању да избегне ту визију злата — само један стари ловац лавова и „војска сиаеитеља" не болују од тога, иначе све жуди само за златом, све — и сиромашно и богато! Рудокопња и вађење злата, како енглески путници наглашују, мора да је у Трансвалу врло стара, јер се налазе старе јаме, окна сваке величине и облика, а једна, свакако мало дрска, хипотеза доводи овај предео у везу чак са библиском златном земљом Офир- ом, одакле су краљ Соломон и краљице од Сабе своја блага вукли. Рударски саветник Шмајсер пијо могао пронаћи никакве податке, по којима би могао судити, да је појава злата у Трансвалу старија од четири децеиије. Влада Боера у педесетим годинама чак је била забранила вађење злата, из бојазни да грдно досељавање не постане онасно по њихову сопствену независност. И ако се бојазан од „проклетства" злата данас — свакако само у другом облнку — показала као основана, биле су доцније владе другога мишљења, и кад је Аустријанац Еарл-Маух, 1867. год., у Аимиоау и Тати, у земљи Жатабела , открио богата златна сложишта, образова се у Лондону прво рударско друштво за јужну Африку. Подузеће је нропало, али сад председник Преторије окрену други лнст. Он истаче награде за нроналазаче златних руда, и сад одиста учесташе и тражње и изналажења, а тиме се и јако умножио и придолазак нсељеника. Али — а то Шмајсер нарочито и истиче — за тииске, просте копаче злата не беше ту внше згодна земљишта. Морадоше се склапати друштва са повећим капиталом, да би корисно могли екстглоатисати обраду руде — рад сразмерно оскудан, али са највећим тешкоћама скопчан. Само помоћу вештих хемичара могло се нешто учинити, и тек кад се до те увиђавности дошло, отпоче онај велнки полет, после кога су Боери у Витватерсранду своја имања, која су пређе вредила од 7—15.000 марака, иродавали сад по цену од 140.000—1,400.000 марака. У Трансвалу нема оних чудесних и тајанствеиИх „историја" о налажењу злата, и један рударски инжињер демонстрирао је Буске-у и узрок тога. Ои је на сто ноложио два камена : један белутак са златастим одблеском, апрожет као правим златним жицама, и као лешпик велнким „■ нугетом", (громуљичицом чиста злата), апоред тога н други ирљав

и неугледан камен, који у Боера зову „ЂапкеЛ" („колач"), а научњацн опет: „конгломерат" Скромни „колач" — то је ираво богатство ове земље. Златни белутак моћнији је истина и боље се и одржава, али је ћудљив; слојеви му иагло нестају те је руда исцрпена — и зато се код руда са златнпм белутком убрзо постаје или милионар или — просјак! Сем ако се сретним каквпм случајем опет нађс гдегод наставак прекинуте златне жице. 11ре пет година, у доба „1)оот"-а, мислило се да ће Трансвал удвојити производњу злата на земљн. Нада је била и нрошла — али опет зато јужноафричка златокопња, која се данас врши сасвим научно помоћу технике и хемије, нреживела је „крах" који је био изазват лажним преставкама о издашности и моћн златних рудника. Благодарећи постојаноме труду удружења за руднике које непрестано тежи за све савршенијом, право научном обрадом рудннка, приход расте из године у годину. Посао је тамо тежак, тако тежак, да су му фнзички само тамошњи урођенццп дорасли, н одиста црнци се највише н узимају за вађење руда. Радна снага је јевтина, а инжењери заводе све нове п нове ноправке. Од 45 динара од прилике, колико су 1892. год. износпли трошковп око једне тоне (=100 кгр.), у 1895. спали су они на 33 динара, а укупна производња од 230.000 унција (= око 30 гр.); од године 1888. иопеда се на 2,024.163 унц. у години 1894. Али се добит, услед сталног опадања издатака око рада и непрестаних техничких поправака, процентуално већма појачала од саме експлоатације злата. Рударски саветник Шмајсер прорачунао је тачно вероватни целокунни износ јужно -аФричких рудника, и нашао је, да ће се, у колико садашњи иодатци о иаходњн злата у Трансвалу достижу, тамошња ириродна сложипгга исцрпсти посде неких 25 година; пу ако се доире до дубине 1200, место 800 метара, онда ће бити златоносних руда још н за 40 годнна. Алн, главно што је, он тврди да ће ти рудници од два сложишта за 10 година, ако достигну дубнну од 800 метара, моћи давати злата у најмању руку за 4289 милијуна марака; а ако достигну дубпну од 1200 метара, онда н за 7187 мшшјупа марака ! Кад наступе новољнији односи за продукцију, ц остала златна поља трансвалска допринеће доста и за дуже времена јачању продукционе цифре; али би, бар за сада, свака рачунска претпоставка, у најмању руку, бнла нреиагљена. У тим цифрама лежи најбоље јамство за успешно развијање Јоханисбурга, било да дође под енглеску