Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ 321

превдаст иди не; а појмљиво је, да таква, варога са свим својим бићем иде погдавито ка једноме циљу злату. То је сок, коме варош има да захвали за с.воје брзо бујање, као и обратно, за опадање. Јохаиисбуржани дотерали су се као и н.ихови аморички узори — они вам познају најотменију раскош, са линрејисаном посдугом, ведосипедима и разним вештачким уживањима — исто као и крајњу беду и немаштину. А то све чудновато се одбија од окодине, која у свем и свачем одступа од старинскога, шта више од онога необичнога, што нам се сваки дан ирича из КадиФорније и о КадиФорнији. Колико ди ће још протећи времена, па да нам и аФрички Дорадо буде исто онако познат као и онај на Тихоме Океану ? Превео Пав. В. Кујн1..

РАЗНИ ЗАПИСИ Сриска Књижевна Задруга у 1895. години. 1 ) — У новембарској свесци овога часоппса од прошде године издожили смо рад Друге редовне скунштнне Српске Књижевне Задруге, а сад да то учинимо и с радом Треће задругине скупштине. Ова је скупшуина одржана пре подне на дан 28. априда ове године у дворници Ведике Шкоде. На дневноме реду биде су ове ствари: 1. Отварање скупштине; — 2. Извештај Управин о раду; 3. Извештај бдагајников и ирегдедача рачуна о имовноме стању Задругину; — 4. Избор двају чланова за преглед рачуна за даљу годнну и 5. Преддози (према чл. 20. и 21. Правида). Како је и овога пута председник Управе, г. Љуб. ЕовачевиК, Министар 11росвете и Црквених Иосдова, сДужбеним иосдом био спречсн да отвори ову скупштину и у њој да председава, то је ту дужност и овом ириликом извршпо потпредседник Управе, г. Пера II. ЂорђевиИ, државни саветник у иенеији. Г. Ђорђевић је поздравио добродошлицом задругаре, који су походили ову скупштину, захваливши им у име целокупне Унраве на лепом одзиву и пажњи. За тим је изјавио радост Уираве што је ово прва скупштина, коју је Упрака могла сазвати тачно у време Правилима прописано. А то се могдо учинити с тога, што су ове године за времена посвршивани сви главни послови, који чине суштину Задругина живота и рада. Надати се да ће досадашњи рад и успех Управе наћи уважења и одобравања и у оних задругара, који би у Задругину раду желели видети још више вредноће и плодо1 ) Због нагомиданог материјада — задоцњено. Ур.

витости, тим пре што је од завршетка трећега кода задругииих књига и прошасте скупштине па до сада иротекдо само непуно иола године. Управа се нада да ће се ово раније издато четврто кодо задругиних књига оиазити у даљем раду, што ће се најбоље видети крајем нове, пете године задругина живота и рада, кад се узмогне изићи пред задругаре и с новим кодом књига тачно по прописима наших Правила. Али и што је Управа иостигда ово благовремено сазивање треће редовне скупштине и што се нада да ће на време моћи довршити пето кодо задругиних књига, гдавнаје засдуга не само Управе него свега народа нашега, који се посдедњем позиву Уиравину одазвао боље но икада до сада. Одзив на четврто коло био је такав, да искључује сваку сумњу о напретку и будућности ове наше Задруге, коју с правом на ирошлој скупштини назвах свесраском и оиштенародном. Из тог ће одзива Управа црпсти у новој години још више снаге за унапређење онога високог циља, који је оснивањем задругиним постављен. И ако је врло смело, опет се усуђујем рећи да ће кроз кратко време Српска Књижевна Задруга постати значајан Фактор у просветном развитку нашега народа, о ком ће водити рачуна и повесница наших дана. Колика ће бити улога тога просветног чиниоца, како је извођен програм њена рада и како је оствариван задатак њен — не моаге се ценити ни само по једном коду Задругиних издања па ни само по досадашњих 28 Задругиних књига. За то треба сачекати и већи размак времена и већи број списа, којима се програм у дело приводи. Ако би се и о досадашњем раду Задругину могао већ какав суд изрицати, па ако нам за оцену његову не бн био довољан сјајан одзнв народни, него бисмо затражили о том и мишљење наше књижевне критике. ни оно до сада није бидо неповољно. Па ипак је Управа вољна сасдушати сваки, и најјачи и најслабији, приговор овој страни њена рада, те би јој бидо сасвим по вољи, ако би на данашњем нам састанку могла чути из уста самих задругара, какву год умесну напомену, готова да одмах оберучке прихвати и оствари све што би ишло на бољитак и поправку правца и начина књижевног пословања Задругина. При том само треба. имати на уму, да и најлепши програми и пајелађс жеље могу остати само мртве речи, ако се не обзиремо на придике у којима се ради и на средства и чиниоце који нам стоје на расподожењу. И сама Управа има тодико лених планова, и она је на својим састанцима размишљада о толиким и потребним, ц Задруге и свега народа достојннм и поносним