Prosvetni glasnik

322

РАЗШ1 ЗАПИСИ

посдовима — да се баш зато што су тако лепи и тако поносни не смеју ни износити на јавност пре но што им се не обезбеди могућност остварења и повољног извршења. Ади, претресали начин рада Задругина с које му драго стране, критиковали нрограм њених књижевних нослова с којега било гледишта, једно ће ипак остати неоспорно: да је међу ирвим и најглавнијим тачкама у том програму — иодизапе аросветнога стуиња у народу, неговапе националне свести негове, одржавање и снажењс националнога аоноса и достојанства његова. Колико ће и којим попменде делима својих издања Задруга припомоћи остварењу тога идеалног циља, није мој задатак овде издагати. Гећи ћу само то, да је баш досадашњи овако леп четворогодитињи одзив из свих српских покрајина доказ, да Српска Књижевна Задруга како тако иде на сусрет остварењу тога циља. А шта значи н колико вреди будна свест једнога народа, најбоље нам казују баш ови данашњи дани и прилике што се у најближем суседству нам дешавају .... „Памет царује а снага кладе ваља", вели наша народна мудрост, а истину ових речи потврђује историја толиких народа, великих и малих. И кад из те историје знамо да од развијене писмености, да од напредне књижевности, да од савремене иросвећености, коју наука и нопуларна књига дају ■— кад знамо, велим, да од тога зависи срећа, будућност, живот или смрт појединих народа, онда је за свакога сина народног јасно , да му је прва и најпреча дужност: свима се силама старати да помогне и унанроди оие духовне радионице, у којима се спремају погодбе за остварење изређаних културних и националних циљева. .Јаскамо себи да смо, уз помоћ свега српског народа, Српском Књижевном Задругом, поред ранијих , познатих и корпсних просветних средишта, основали још једну такву духовну радионицу.... * * * После овако леног потпредседниковог говора, који је с пажњом саслушан и одобравањем пропраћен, тајник Управе, г. Хенрик Аилер, проФесор, прочитао је извештај о раду Задругине Унраве у прошлој години. У том извештају у главном наведено је ово: У Управи није било никаквих измена, те је и њен састав остао исти као што је био одмах после друге редовне скупштине. Управа је од друге скупштине до сада имала десет својих редовних састанака на којима је нретресала многе књижевне и економне послове Задругине. Управа је у договору с неким задругарима предузела потребне мере за увећање броја свих врста

задругиних чланова. Одређиеањем већег броја повареника п захваљујући њиховој заузимљивости и ревности, Београд и иека друга места дала су оие године већи број добротвора, оснивача и улагача него што је био и у једној ранијој години. Поред тога Управа се бавила и претресом иројектованог нословнпка, што је донело позитивних ресултата, јер су права и дужпостп повереницима прошнрена у корист Задруге. Да би добротворима олакшала отплаћивање добротворског улога, Управа је одлучила да се тај улог може уплаћивати и у роковима. Ова је мера увећала број добротвора. Рок за упис на IV коло био је веома кратак, једва пет месеца, али ипак одзив је био веома добар, бољи него и на једно. раније коло. Бројеви свију врста задругиних чланова ове годиие су знатно увећани. Број добротвора порастао је у прошлој години са 16, а у овој ириновљено је још 29, те целокупан број добротвора износи 171. Број чланова оснивача порастао је и због нове одредбе у чл. 9. Правила, по којој двадесетогодишњи уредни оснивачи постају добротвори, те је ове године било свега 1962 оснивача. Број улагача ове године износио је 3484, а целокупан број свих врста задругиних чланова износи 5617. Заслуга за овај напредак Задруге прииада свима задругарима, а на првом месту вредним повереницима и пријатељима задругиним. Управа сматра за дужност, да, према пропису чл. 17. Правила и овом приликом помене све оне вредне поверенике, ко.ји су ове као и прошастих година скупили преко педесет задругара. Имена тих вредних повереника јесу: Девојачко Друштво у Бел. Кикинди; г. г. Димитрије Ј. Тричковић, проФесор у Крушевцу; Јевта М. Павловић и Компанији, трговци у Београду; Јован Бућин, парох у Дубровнику; Михаило Бобић, проФесор у Смедереву; Павле М. Поповић, нроФесор на Цетињу; Павле СоФрић, проФесор у Шапцу; Паја Марковић, проФесор у Карловцима; Радивоје Поповић, уредник „Добротвора" у Митровици; Светозар Брашован, учитељ у Вршцу; Светозар Томић, философ у Београду и Тихомиљ Р. Остојић, проФесор у Новоме Саду. У исто време Управа с поштовањем и са жалошћу помиње и имена оних ревносних задругиних поборника, којп су умрли у овој години, а то су: покојни Стеван ЈИимић, парох у Старој Пазови и пок. Илија Поповић, предавач у Књажевцу. Покојне: Драгутина С. Бранковића, Љубомира Ђ. Марковића и Дамњана Спасића, њихови родитељи уписали су за добротворе, на чему нека је родитељима хвала, а нокојницима: мир пепелу њихову!