Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЛШЋ

данас одржава измсђу Дечанада и те куће у Црнобрегу.. Доцније је Арнаутин вратио крстове онако како их је и примио. С останком у Дечанима није бидо шаде, нити је Данило помишљао да тиме задовољи сујету, што ће бити трећи ктитор и игуман прве сриске игуманије, чије је место прво до иатријарха. Да ту остане нагонидо га је самопрегоревање и осаћаји љубави према народу своме, а он је посдушао и у Дечанима остао и не сањајући да тим својим остаиком чини већи прилог Дечанима и иароду од оних придога, са којих су Евгенија и њени синови названи другим ктиторима. И тако је тај трећи ктитор постао тиме, што је у Дечанима остао и постао први игумаи прве сриске игуманије после трећег опустошења Дечана. У томе звању, као игуман, нровео је 40 година. А кад је његов ђак, калуђер ТеоФил, од њега самог иостављен за игумана, тада је Данило постао архимандритом и у том је звању провео опет 40 година. За време његове управе Дечани су имали и бројали у браству често пута по 40 калуђера; а од оних првих његових 7 ђака био је један и Митрополит Иризренски, X. Зарија. Дакле Дечани су и опет били права и прва школа за све свештенство. А то је опет заслуга Данилова. Хаџи Зарија био је Србин, Митрополит. И за Патријаршију Пећску слушао сам од старих калуђера, да је била неко време пуста, но мање од Дечана, и да су у њу дошли калуђери ; номоћу Мамут - Беговића из Пећи, али помоћу ко- | јега од њих, нисам упамтио. Мамут - Беговићи су пореклом стари племићи српски. У Доњој Зети, сем Кучке нахије, од старих цркава остале су само три непорушене: једна код Скадра на Казини, једна у Ћемовском пољу, Никољ-Црква, и она код Подгорнце на Горици. Скадарска и Подгоричка обе су изван вароши. Црква на Српском у Зети, то је она Хаџи-Попа Јована из XVIII века, због које владика Данило у мало није на колац дошао, У Гусињској нахији, а ова се иростирала низ Љш до Љешнице, остале су само две цркве: Једна у Брезовицама код Плава, Ђурђеви Стубови у Беранима. У Ђаковачкој нахији одавно нема ии једне цркве сем Дечана и једне цркве у Ђаковици, која је више у земљи него ли над земљом. Али ова не ирипада староме добу. У овој нахији, прича се, било је толико цркава колико дана у години. Овај

број тврде и саме развалине које се и данас виде и познају. У Нахијама Пећској и Призренској има неколико старих богомоља ненорушених. Драси се, да је у Пећској нахији најстарија црква она у Црколезу, која постоји и данас у Подгору од Пећи северно, око 5 сахата. У Нахијама: Ново-Пазарској, Сјеничкој, Бјелопољској, Гожајској и у Косову, је с црквама као и у Нахијама Пећској и Призренској. У Н. Пазару је Црква Св. Иетра, најстарија, али и ова је ван вароши. У Старој Србнји било је села, која су бројала по 10 цркава, као н. пр. што је Велика Хоча, у којој и данас служе 3 (три) цркве, а од 10 виде ее зидине. Све лепше џамије по варошима и селима пограђене су од наших цркава. Џамија у Скијану селу више Ђаковице, на путу за Дечане начињена је од цркве. Ирестона плоча и стуб па коме је ова била н данас тамо стоје. Код те исте џамије гледао сам једну надгробну мраморну плочу са натписом „Оца и Сина", чини ми се, у колико памтим, имена су; Стеван и Војин. ') На мраморним плочама у Пећском амаму има урезаних крстова, и виде се, исто онако као на Синан-Пашиној Џамији у Призрену. Има их и по чесмама и на млогим меетима. Таки се споменици виде и у Инскоте међу Ђаковицом и Скивјаном. На путу од Призрена и Ђаковице низ -Дрим до Скадра, у Љуми, Бици и Задримљу, већином су и сами сноменици уништени, јер су многима и темељи прекопани, од којих су и она два моста на Дриму и зову се један: Бећиров, а други везиров. На овом путу једна од већих развалина је остатак града Деке Дукађинца, на десној обали Дрима, на обронку Пл. Паштрика, где је читава гора шимшира. У неким од ових места починило је чуда и само свештенсгво римског закона, јер на црквинама нашим подиже своје, а то је покушанало да учини и са Драчом код Скадра. У Шаљу, у Шипшу, Мартуру и у Буњане, и у општеуоном делу што се називље Малесија, народ јенатаком ниском ступњу да је до правог дивљаштва врло мало остало, и, готово, може се рећи, да су то прави дивљаци. У Шаљу, Шипшу, Мартуру и Буњане нема цркве ни џамије. Ко познаје Арнауге из Геке, Хаса и Душкаје, а то су срезови Ђаковачке нахије, тај би за ове казао: ово су људи каквн треба да буду према онима Ј ) Препис са ове шоче цропао ми је. Иисац. 15*