Prosvetni glasnik

настава

331

многоме непознат. За то се многи слабији духови и изгубе у њој. Ваља дакле допуне и у овоме. Хоће ли се она учинити и по учитељским школама у нарочитим предметима илп узгредно, или у иеким засебним часовима пре и после Школскога Рада, то је за пас оиде споредна ствар. А главно је ово: да ми у кпижевности својој данас немамо никакве књижице, никаква уиута, што би иомагао и наставницима и младим ириправницима у овоме тешкоме а важноме иослу. Ето, та је потреба изазвала овај рад. Писац његов желео је да номогне, да се обе ове иразнине иоиуне колико толико, те да с једне стране ученици Учитељске Школе стунају с теоријом на практично поље у веџбаоници с већим разумевањем и ноуздапогаћу, а с друге страве да изнесу из ове школе већу и ширу снрему за рад у својој школи и животу своме, те да бп тамо мање лутали и нагађали, а више и поузданије пошли правим путем, који води добру. п р в и д е о приправа за рад у веџбаоници ') I Важност просвете у опште 0 важности знања и просвете у опште данас се нико више но сумња. А кад се у појму просвете обухвати још и она ужа васпитна страна, упнтомљавање или облагорођавање, нега осећања, срца, душе и развнјање добре нарави, моралне воље и карактера, онда се важност њена истиче још више. А кад се појму просвете и просвећивања народнога у опште дода још и најновији захтев васиитни: да се омладина народна веџба и у уметностима, и то не само онима које су корисне за душу, него и онпма, које су корисне н за тело и живот у опште, за живот индивидуални и народни, за напредак и опстанак народни, онда је важност њена јога већа. Свима је добро познато, да смо ми, Срби, одвећ изостали у просвети иза осталих народа. Ропство нас је уназадило за неколико векова. Отуда се код нас опажа туђа култура, а с њом често и туђи обичаји. Ми морамо настати, да друге просвећене народе барем стигнемо. Ово није немогућно, ако само умеднемо паметно да се користимо њиховим искуством и готовином знања њихова. 1 ) Ово су у главноие иредавања, која су држана приправницима Учитељске и В. ЈК. Шкоде за Школски Рад, само одвећ збијена, скраћена, без нримера, обнављања и иронитивања. Ово је преглед или извод из тих предавања.

Просвета се највише шири иреко школа. За то на школама и лежи најтежи и најважпији задатак у свему животу народноме. Оно што су очи на глави, то треба да су школе или просвета у животу народноме. Оне морају да воде народ ономе што је добро, чувајући га од онога што пе ваља. А нарочито се овде нстиче важност основних школа, као народних, као шкбла кроз које пролази маса н које полажу основу свему знању, васггатању и умењу. А кад се помену осповне школе, онда се ту мисли онај живи рад, онај дух, који веје у њима. Зграде и ствари, сав намештај, књиге — све су то само мртва срества, која имају да се оживе. И у деце има да се пробуди још јачи живот. А све ово има да учини, у све ово има да улије живота, учитељ народни. Без њега је све мртво. Без њега се не постиже ништа. Он је душа свему. „Какав учитељ, онаква и школа." Каквашкола, онакав и напредак народни; а какав му напредак, онака и срећа и онстанак.. . . Бидите дакле, какву важну улогу у животу народноме имају људи онога позива, за који се снремају прииравници и приправнице учитељских школа. Њих очекује велики и важан посао, и зато им је дужност, да гледају, да се што боље спреме за њега. Јер, како се овде спреме за њега, тако ће га и вршити. А ви видите, да од њега, од времена његова, зависи судбина народна II Учитељска Школа и њен задатак До скоро су учитељски посао вршили људи, који су се спремали за друго негато. А пре тога било је време, када су га вршили они, који се нису спремали ни за шта. Да тада није могла да наиредује основна настава, и да се од ње опажао веома мали утацај на напредак народни, то је јасно. Основна школа је посао за себе, и он ће у истини онолико напредовати колико су сиремни радници, који га врше. Отуда се одавно у просвећених народа јавила потреба: да се отварају школе, у којима Ке се нарочито сиремати за учитеље они младићи који желе то да буду. И она је у тих народа одавно већ и подмирена. Они имају толико учитељских гакола, колико је потребно, те да би попунили све основне гаколе са спремним учитељима. А кад се сетите, да је у већине ових држава изведено начело обавезне наставе, и да сва деца од 7—10 година иду у гаколу, онда ћете погодити, да учитеља треба много, на онда и ових школа впше. Све се оне брижљиво уређују, и у њих се уноси свака новина, која је потребна основној школи и настави у њој.