Prosvetni glasnik

332

НАУКА И НАСТАВА

У нас, у Краљевини, прва Учитељска Школа отворена је у Ерагујевцу 1870 године у јесен. 1 ) Од то доба она је имала више мена, које су имале за циљ, да је унапреде; а оне су је често уназађивале. После десет година 1880, отворена је и друга учитељска школа у Нишу, и тако су учитељи народпи сиремани у два цептра. 2 ) Још пре тога, 1863 годиие, отворена је у Веограду Више Женска Школа са задатком: „дадаје одраслцјим девојчицама више женско образовање и да их спрема за учитељке основиих гакола." Тако су још пре 1870 почеле да излазе из ове школе снршене ученице њене за учитељице женских основних школа. Даља уређења и преуређења ове школе, 1875. 1879. и 1886. имала су за циљ, само да појачају учитељску спрему. За овпм је, добротом једнога завештаоца, оТворена у Крагујевцу друга виша женска школа, која, као и београдска има за задатак, да спрема учитељице за основне школе. Као што се види, ми смо тек у другој половини овога века почели да водимо бригу о спреми учитељској и да отварамо школе за спрему њихову. А кад узмемо на ум, да још нп обична потреба није подмирена, да је ово једва довољпо да нодмирује редовни мањак у броју учитеља и при^агатај у броју гакола, даље кад се сетимо, да у нас јога ни четвртина деце дорасле за школу не иде у школу, а да и ми морамо тежити, и радити на томе, да се обавезна настава изведе што пре, онда је јасно, да овај данашњи број учитељских школа није ни приближно доста, те да да оволики број учитеља, колики је за ово потребан. Ми имамо дакле да радимо у два правца. У једноме држава има да се стара, да ових школа, које спремају учитеље, буде што више, те да се добива довољан број учитеља. А у другомо ми имамо да радимо, те да ови апостоли, ови носиоци српске просвете излазе што сиремнији. За то је дужност и приправника, који се посвећују томе важноме послу, и оних, којима је иала у део та част да их за овако свети и узвишени иозив спремају, да пораде на томе што вигае могу, те да њина спрема одговори ономе, гато народ и Отаџбина нагаа очекује од њих. III Педагогија према другим предметима у њој Да би се спремили како ваља, да би одговорили своме узвигаеноме позиву, приправници у учи') А свечано отварање било је о Св. Сави 1871. 2 ) 1895 нижка је затворена, а 1896 београдска је после прославе дваеспетогодишњиде пресељена у Алексинац.

тељским гаколама уче многе научне предмете, и вештине. Свп су онн потребни и за њино лично образовање и за потоњи рад у основној школи. Зато да знају, те да ништа не потцењују, да ии један не багателишу и не занемарују, но да гледају, да све изучавају што могу више иозбиљније. Нарочито би им се препоручило, да не занемарују вештнне, за које и не знају колико ће им требати у животу и колико им требају за душу њихову, за правилно развијање њено, Али над све истичу се иедагошки иредмети. Они су, без сваке сумње, најважнији. Ово је стручан завод, завод педагошки, па ако се у њему не би заступили предмети педагошки, онда он не би био оно што треба да буде. Другп су предмети као основа, или помагачи; а ови су стручни главно, и сва се пажња концентрише на њих. Ко је слаб у Иедагогији, у ма коме делу њеноме, он неће моћи да буде потпуно оно, гато се од њега очекује. Зато се и од ученика Учитељске Школе очекује, да овој грани, овим предметима иоклопе сву своју пажњу. Стручњак, који пе зна добро своју струку, мало ће бити подобан и за друге. Држава и народ ћс онда напредевати најбоље, ако сваки свој иосао буде изучавао н вршио најбоље. IV Школски рад према другим педагошким предметима У педагошку групу долазе: Психологија с Л.огихом, Педагогика или оишти, теориски део Педагогије, Дидактика с Методиком, Историја Недагогије и Школскн Рад или веџбања у предавањима у основној школи. Као гато је Физиологија основица Психологији, исто је тако оиет Психологија основица Педагогији. Без ње многе ствари и појаве у васпитању биле би потпуно неразумљиве, и нага васпитни утицај на децу не бисмо могли да подесимо како ваља. У Педагогији оиет опгати део служи као припрема за онај посебни, гаколски, за Дидактику и Методику. Историја је само огледало, у којему имамо да видимо, шта су прошасти векови урадили за васпитање и како су мислили о њему. Но све је ово само припрема за један најглавнијн посао, за онај посао, за који се и спремају приправници и који се у Школскоме Раду отпочиње. Школски Рад је круна све спреме у Учитељској Школи. Све је зарад тога, да приправници правилно раде после у основној школи. Па, бага зато, што је то рад, и то тако важан рад, потребно