Prosvetni glasnik

НАУКЛ И

НЛСТАВА

256

нааредак телесне масе, дакле као грађу за саме саставне делове тела, иего и за ироизводњу т. з. животне енергцјс — т. ј. телесж тоилоте и живе (мишиИнс) снаге. Томе је, иаравно, више узрока, а ево међу њима најглавиијих, који и нас ннтересују. Тачним мерењем је доказано, да је иовршина детињег тела сразмерно већа од телесне новршине одрасле особе. Тај закон вреди у онште у целом физичком свету, иа и код животиња, и што је мања животиња, тим јој је сразмерно већа новршина тела. Тако би н. пр. износила новршина тела на један кгр. тежине : код великог пса • • • • 344 квадр. сантим. » малог ;; ... 726 ;; ;; „ кокошке 1014 „ „ ;; нацова 1650 ;; „ ;; жабе 8059 „ „ па и то је у нитању о нромету материја у телу од великог значаја. И сами знате, да се н. нр. — при иначе подједнаким ириликама — са веће површине губи и већа количина тоилоте, па тај закон влада и при губитку тонлоте са детињског тела. Оно сразмерно више губи од своје топлоте него тело одраслога човека, па је тиме — разуме се — у штети. Тај вишак изгубљеие топлоте ваља му одмах подмирити, ако ће да остане у равнотежи (т. ј. увек подједнако тоило), а ту иакнаду вади из храпе. — Истина је да дете нрве године свога живота, (док још не пође ногом; док се слабо креће; док своја чула и мозак слабо употребљава; док највећи део тога времена ирележи и преспава и т. д.) слабо троши своју живу снагу, али то у брзо пређе. Чим на ноге стане и проговори, већ је тај потрошак много јачи и обилнији. Најзад око 7.—10. године појача тако, да премаша тај исти разход у телесном билансу одраслог човека нарочито, ако тај човек нема никаквих необичних душевних или телесних напора. За то је и промет материје у малом телу сразмерно обилнији и бржи него у већем ; па и потреба и потрошња за једно и исто време већа Тако је п. нр. Фојт (УоИ) нашао, да добро развијен крупан човек нри обичном свом занимању (без великог напора) треба за 24 сахата на 1 кгр. своје тежине само 1-7 гр. беланчевине и 8 - 9 гр. масти и угљен-хидрата (укупно), а један патуљак од 17 год. и 6*57 килограма целокунпе телесне тежине за сваку килу те тежине но 2*9 гр. беланчевине и 20*7 масти и ц угљен-хидрата — дакле (од нрилике) још

толико. То исто јавл.а се и код мале деце, а томе сасвим одговарају и Физиолошке Фуикције тога доба својом енергијом и ингензитетом. Тако је и. пр. било и дисање у мале деце много брже него у одраслих (нарочито старијих) особа; температура тела је мало виша; варење је енергичније ; Фаитазија живахнија, осећаји и реакције бодрије и т. д. Све то, наравно, утиче на јачи потрошак животпе енергије — дакле телесне топлоте и живе снаге — а тај јачи потрошак тражи опет обилнију накнаду и намиру. С тога деца и чешће гладне и сразмерно више поједу него одрасли, па у томе је разлика. Колика је управо та разлика у иотрошњи животне енергије код деце и код старијих, даје се тачно одредити. Мерило за ту потрошњу је губитак телесне топлоте у топлотним јединицама или калоријама (С). Колико је тело за неко извесно време калорија произвело, изгубило; толико је за тај размак времепа жпвотие енергије (топлоте и мехаиичке сиаге) ироизвело и утрошило. То се, паравно, мења према разним приликама, али најодсудније утиче на то доба живота. Тако н. пр. 1 кгр. човечјег тела у обичним приликама изведе и потроши за 24 сахата: у 1. години живота 91 калорију (С) код одрасле особе 42 ;; „ — дакле у нолу мање. За 24 сахата изгубп па 1 кв. метар телесне новршине: дете 1447 калорија (С) одрасла особа 11.89 ;; ;; особа у старости 1099 „ ;; а то су замашне разлике. Тај већи губитак, ту јачу производњу мора ; дакле, млад организам већом масом материјала из хране подмиривати и надокнадити, ако ће да одржи равнотежу у иримању и издавању т. ј. у билансу целога живота. Чим ироизводњаи потрошак буду јачи од увоза и накнаде у храни, одмах ће се онај мањак увоза, онај сувишак потрошка моратп нодмирити из саставних делова самога тела одмах се мора само тело трошити. У таким приликама човек живи и ради не само на рачун опог материјала, што га у храни прима, него и на рачун саставних делова свога тела. Другим, простијим речима: човек сам себе троши. Телесна тоилота и жива, мишићна снага илводе се — као што већ знате — најлакше хемиским разлагањем масти и угљен-хидратл наше хране. У њима има много угљеника; у њима