Prosvetni glasnik

256

ПАУКЛ И ИАСТАВА

јс, тако рећи, магазин наше виталне енергије: из!шр тоилоте и снаге. Они тихо сагоревају или се иначе разлажу, па тим хемијским процесима изводе извесне количине топлотних јединица, а у исти мах ослобођавају и своје на-, поне снага, да се могу механички употребити — од прилике исто онако, као што се сагоревањем угља вода загрева, да ослобођеном иапоном снагом своје паре возове тера. Што је, дакле, већа потрошња телесне топлоте и живе снаге, то је тпм јача иотреба, да се тај потрошак одржава и подмирује обилнијим увозом масти и угљен-хидрата. С тога, дакле, деца требају сразмерно више и тих делова хране, а нарочичо масти. Да је то доиста тако, нотврђује наука тално изведеним физиолошким опитима. По њима је утврђено, да 1 кгр. човечјег тела за 24 сахата иросечно треба:

На измаку 1. године Од 2. до 5. „ » 6. „ 15. ,,

Г Р А М А МАСТИ УГЉЕН-ХИДР. 4-3 — 5-2 4-4— 5-4 4-0—2-5 8-9 — 11-0 1-5—1-4 9-0—10-0

16. 25. 20. „ 50.

1-3—1-1 9.0— 6

•к

1-0

6-0

Дете у нрвој години свога живота треба, дакле, сразмерно (а не ансолутно!) 5 нута толико масти, колико је захтева одрастао човек, а дете између 6. и 15. године -—• или у добу, кад учи основну школу — за 50°/ о више масти и угљен-хидрата. Према свему овом излази, да човек у добу свог телесног развитка треба сразмерно више беланчевине, масти и угљен-хидрата у храни, него особа у зрелијим годинама свога живота. Другим речима: и наука потврђује оно што је већ давно искуством освештано, т. ј. да недорасла чељад, а нарочито деца, требају иунију, једрију, снажнију и лакшу храну, него особе, које су иревалиле доба свога телесног развитка. Ко би у храни од деце откидао и штедео, тај би им поткрадао најдрагоценији и најпоуздапији капитал, који ће им свугде у животу требати: кренко и здраво тело. Али ни ту истину не треба рђаво разумети и иогрешно тумачити, на у иретераној ревности у другу крајност насти — као што то често бива. Варају се и они, ко.ји мисле да ће најбоље учинити, ако својој деци у храни спреме и нагомилају толико беланчевине, масти и угљен-хидрата, да их је у свако доба иа претек — некада баш и у толикој мери, да

их тело ие може ни свладати. Тај сувишак и претек иза праве Физиолошке потребе детињег организма нађе, истина, донекле нута и начина, да се у телу употреби и места добије, али то бива махом у облику, који не иредетавља иравилно развијање и наиредовање Келцја и ткива у телу, него неко абнормно, болесно нагомилавање. А ако је тај сувишак толики, да се никако не може асимиловати и у тело примити — као што то обично и бива — онда се јављају друге невоље: — онда та сувишна маса хране само залудно наиреже и терети оргапе за варење (желудац и црева) и изазива у њима необичне промене, па гдекад батп и неке извесне болести. Тако се н. пр. из искуства зна, да сувише масна храна терети желудац и црева, и да сс врло тешко вари и асимилише ■— нарочито лети — а да н. пр. угљен-хидрати изазивају нагомилавање масти (сала) у телу да гоје. С тога, дакле, не смемо ни у противном правцу нретериватп и раскошни бити, него се морамо праве мере држати. Нарочито ваља у томе назити при исхрани деце, и увек се држати оних размера, које најбоље одговарају ириродним, физиолошким иотребама и задаКама детињег организма. Који су размери најподеснији и најиздапшији; које размерне количине беланчевине, масти и угљеи-хидрата најбоље одговарају задаћама и потребама дечјег тела између 7. и 12. године: казује нам махом сама нрирода, упућујуПи пас прохтевом, укусом и осећајем баш наонаку смесу хране, која најбоље одговара природним нотребама. Претилине су нам отужне; сухопарна храна нам је одвратна, мршава и празна, а и сувише снажна — н. пр. месо — у брзо се човеку доједе. Сем тога упућује нас донеклс и стечено искуство, а ако у томе правцу потражимо савета у науци, наћи ћемо ево ове податке. По УФелману (Шећпапп) и Мунку (Мипк) дете сасвим добро напредује и правнлно сс развија, ако за 24 сахата потроши из своје хране: У 5. мсседу 40 гр. бед. 87 гр. масти 50 гр. шећера На иамаку 1. год. 35 »

Иамеђу 7. и 8. » « 8. и Р. » » 9. и 10. » » 10. и 11. » » II. и 12. » Одрасла особа (најмање) Одрасла особа (обичне) Одрасла особа (ио Фојту) Одрасла особа (стара)

38 55 60 62 65 68 80 100 118 , 85

30 35 40 • 44 . 44-5 . 45 ј 46 > 30 , 56 , 56 , 47 ,

60 80 140 150 175 200 220 300 500 500 а99

» угљеи. хидр.