Prosvetni glasnik
наука и нлстлва
257
Ако те количине узмемо као основу за процену састава које хране, на их упоредимо с оним, које смо нашли у оброцима наших ђака из студеничког и жичког среза, онда ће нам јасно бити, за колико исхрана те деце заостаје иза правих физиолошких потреба тога доба. То можете ви и сами учинити — баш и са сваким оброком иосебице —• а ја ћу вам изнети упоредно само нросечне количине из оних података. Ако узмемо да су у I. разреду махом деца између 7. и 8. год., у II. између 8. и 9., у III. између 9. и 10., а у IV. између 10. и 11., оида би требало да за 24 сахата у свомс оброку потропти и асимилише: Ђак I. р. 55 гр. белапч. 40 гр. »асти и 140 гр. угљ. хидр. » II. » 60 „ » 44 , „ 150 » » » » И. » 62 » » 44.5 » » 175 » » » IV. » 65 » » 45 » » 200 » » » Резултати из наших података јако одступају од ове норме. По саставу оброка, какосам нх ја у ђачкој храни студеничког и жичког среза нашао и нред вас изнео, могао је нотрошити и асимиловати наш:
Грамова
бел.
масти
угљеп. хидр.
(највише
48-50
25-0
452-5
ђак
I.
р. Јнајмање
4-85
2-5
45-25
[иросечно
21-05
11-1
186-7
[највише
50-92
26-25
475-15
ђак
II.
р.. Ј иајмање
9-70
5-0
90-50
[аросечно
26-8
13-1
241-4
(највише
52-72
48-0
452-50
ђак
III.
р. Јнајмање
6-08
з-о
80-08
(иросечно
26-6
13-8
199-6
[највише
72-05
470
271-5
ђак
IV.
р. најмање
9-70
5-0
90-5
(иросечно
25-3
15-0
187.6
Из упоређења ових таблица излази ово. 1. Еоличша беланчевине, што је нађосмо у оброцима наше гаколске деце, јако заостаје иза иотребне, физиолошке мере. а., Ни ноједине највеЛе количине (максима) тог саставног дела у оброцима наше деце не одговарају физиолошким нормама и заостају иза њих: у I. разреду са б - 50 гр. „ II. „ „ 9-18 „ » III. „ „ 9'28 „ Само у IV. разреду достиже максимум беланчевиие Физиолошку потребу. Шта више: и ирестиже је са 7 гр.
()., Просечне мере су још неповољније, ако ћемо по њима да ценимо састав хране нанте деце. Те мере односе се према правој, физиолошкој потреби: у I. разреду као 21 : 55 * П. , ' , 27:60 » III. , „ 27 : 02 , IV. , „ 25 : 65 Према тим размерама не стижу, дакле, иађене средње мере беланчевине ни половину потребне количине, и днсвни дефицит износи: за I. разред 34 гр. или 136°/ 0 „ II. „ 33 ,, „ 122 „ , Ш. „ 35 „ „ 129 „ , IV. „ 40 „ „ 160 „ Тај деФицит је веома озбиљан, а истиче се парочито у I. разреду. И у IV. је необично велики. в. ; Ако упоредимо с оним физиолошким пормама најмаж колшине (минима) беланчевинс, што смо их у ђачкој храни нашли, онда су те размере још неповољније. Нађене најмање количиие односе се према физиолошкој ' норми: у I. разреду као 5 : 55 „ II. „ ,. 10:60 , Ш. , , 6 : 62 „IV. „ „ 10:65 Излази, дакле, да је у I. и III. разреду наших основних школа жичког и студеничког среза било и таких ђака, који у својим дневним оброцима нису добили ни десети, а у II. и IV. разреду ни шести део потребне количине беланчевине. Дневни дсфицит био је према томе још већи. 2., Још горе стоји, ако уиоредимо количине масти у храни наших ђака са оним колич/инама, које одговарају физиолошкој иотреби тога доба. а., Ни највеКе количине масти, које су нађене у оброцима наших ђака основне школе жичког и студеничког среза, не одговарају, у свима разредима физиолошкој потреби. У I. разреду заосгају иза ње са 15 гр., а у II. са 17. гр. дневног потрошка. Тек максимум III. и IV. разреда достиже Физиодошку норму, па је у неколико и премаша. б., Просечне мере показујујош неповољније размере. Те мере односе се према фпзиолошкој потреби: