Prosvetni glasnik

258

наугса ii нлстлвл

у 1. разреду као 11:40 II. „ , 13: 44 „Ш. „ „ 14:44 „ IV. „ „ 15 : 45 а то ћс рсћи: дсфвцит за 24 сахата износи просечно: у I. разреду 29 гр. или 2бЗ°/ 0 „ П. „ 31 „ „ 230 „ „ Ш. „ 30 „ ,, 214 „ „ IV. „ 30 „ „ 300 „ Наша деца примају, дакде, једва '/ 4 —'/ 5 оне количине масти, коју би за Физиолошву намиру трсбали. в., Најмање количине иоказују још жалосније нрилике. Те количине односе сс прсма иормалним нотребама: у I. разреду као 2 : 40 „ II. „ „ 5:44 „III. „ „ 3:45 „IV. „ „ 5:45 Према томе излази, да је у 1. разреду тих школа било и такве деце, која су у својој храни иримила само двадесети, у III. петнаести, а у II. и IV. девети део оне количине масти, која је потребна за правилно развијање тога доба и редовно Функционисаље свих телесних радња и обава. 3., Што се тиче угљен-хидрата у храни наших учеиика, може се у оаште реКи. да су им размери ирема физиолошкој иотреби много иовољнији, него размери оних других саставниос делова, али да ииак ни они (квантитативно) не одговарају иравој иотреби. а., ПајвеИе количине угљен-хидрата премашају по свима разредима редом Физиолошку потрсбу тога доба, и одпосе сс нрема њој; у I. разрсду као 452 : 140 „ II. „ •„ 475 : 150 „III. „ „ 452:175 „IV. „ „ 271:200 Дневни сувишак износи дакле: у I. разреду 312 гр. или 223°/ и „ II. „ ' 315 „ „ 218 „ „Ш. „ 217 „ „ 158 „ „IV. „ 71 „ „ 35 „ б., И иросечне мере угљен-хидрата стоје доста високо, те махом одговарају правој, физиолошкој нотреби, или је баш и премашају. Однос им јс ирема норми:

г у I. разреду као 187 : 140 „ II. „ „ 241:150 „ III. „ „ 200 : 185 „IV. „ „ 187:200 Свугде је, дакле, знатнога вишка, ау II. разреду најзнатнијег — само што IV. разред и у томе иоказује неки дефицит. Али је тај дефицит тако незнатан, да се једва може и узети у рачун. в., Најмање количине угљен-хидрата у оброцима наше деце заостају иза физиолошких потреба и односе се нрема порми: у I. разрсду као 45 : 140 „ II. „ ' „ 90:150 „III. „ „ 80:175 „IV. „ „ 90: 200 Било је, дакле, у школама жичког и студеиичког среза и таквих ђака, који су у свом дневпом оброку добивали само половину или чак само и трећину опе количине угл>еп-хидрата, која би могла одговорити потребама тога доба. Нрема овим подацима и упоређењима истиче се сасвим јасно, да је у храни наших ђака основнс школе жичког и студеничког среза већ но аисолутним бројевима мало беланчевине, а још мање маети, да дакле, те количине никако не могу подмирити Физиолошке потребе те деце. Ако се оџи увек тако хране и буду хранили, онда ће им тело с дана у дан остајати у неком деФициту, и тај деФицит тицаће се баш оних састојака хране, за које рекосмо, да су у овом добу најнотребнији, дакле, и најважнији. На против: угљен-хидрати тј. баш онај део хране, који је мање одсудан за развитак и правилно Функционисање тела у томе одсекуживота, налазе се у храни наше деце у такој мери, да нас могу нотпуно задовољити. Има, истина, тавих количина, које не домашају норму, али но највећим и иросечним мерама тога дела може се рећи, да махом иремашају иотребне количине, па да баш зато, у нротивном правцу, не одговарају правој потреби детињег тела. Као што рекох, ово су размере ансолутних количина, које смо нашли и које су иотребне, а исти ти резултати изаћи ће и онда, ако те вредности доведемо у неки сталан међусобни однос: ако ихупоредимо процентуално. Шта више: баш то уноређење истиче још много јасније разлику, коју смо мало час добили. Ево, дакле, тих процентуалних вредности и њихових упоређења .