Prosvetni glasnik

наставл

259

Ако узмемо, да целокуина количина беланчевине, масти и угљен-хидрата, која је иотребна за иодмиру свих иотреба људскога тела, износи 100 једииица, онда од те стотине јединица треба да буде у храии детета: од 7.до 8. год. 23-8 дела бел. 17-0 дела масти 59-2 деда у-хид. » 8., 9.

9.. 10. , 11- ј

10. 11. 12.

23-6 ,

, 16-3 ,

» 59*1

22-0 ,

» 15-8 »

» 62*2

20-9 ,

» 14'5 »

» 65*6

20-2 »

» 13*7 »

» 66-1

22-1 „

15-4 »

» 62 -4

Нросечио од 7.-12. То су, дакле, нормарлни процентуални размери између беланчевине, масти и угљен-хидрата. Такви размери одговарају правој потреби. Ту процентуалну размеру између појединих главних делова храие наших ђака извели смо ми још онда, кад смо говорили о саставу те хране. По томе рачуну има у 100 јединица беланчевине, масти и угљен-хидрата у храни ђака школе: Жичке 9 ј. бел. 5 ј. масти 86 ј. уг.-хидр. Сирчанске 9 Адранске 11 Самаилске 9 Врдилске 14 Још.-бањске 9 Павлицске 9 Рудничке 10 Студеничке 8

4 „

86 „

9 „

77 „

4 „

86 „

10 „

75 „

4 „

86 „

4 »

86 „

4 „

85 „

4 „

86 „

5 „

83 „

налазимо, ако тај рачун из-

Просечно 10 „ Сличне бројеве ведемо за поједине разреде. Од 100 јединица беланчевине, масти и угљен-хидрата нотрошио је ђак: I. р. 7 - 7јед.бел. 5 - 1 јед. масти85*2 јед. уг.-хид. „ 4-8 „ „ 85-7 „ ' „

II. III IV.

9-5 11-1 11-1

5-7 2-3

83-2 86-6

уноредимо — у глав-

Ако ове процентуалне размерс са оним физиолошким , наћи ћемо номе — ово: 1., Млађа деца требају процентуално (не апсолутно!) више и беланчевине и масти него старија, а старија опет сразмерио више угљенхидрата. Потрошак беланчевине спао је од 7. до 12. године за 3-6 0 /, а потрошак масти за 2-3°/ 0 . Потрошак угљен-хидрата онет у том истом времену за 6'0°/ о . 2.) Таблица процентуалпог потрошка наших ђака не показује тај псти тии — не одговара, ') Омаље нетачности у овим цодадима долазе отуда, што се нри нрорачунавању нроцента нису изводиле децимале, него су узимати само пуни бројеви онако вако су се нашли. Али су те нетачности незнатне. лросветни гдаснпк 1899. г.

дакле, том физиолошком иравилу. По њој излази, да је размер у потрошњи беланчевине код наше деце сасвим други — обрнут ономе, што га нађосмо у физиолошкој таблици, тј. да су наша млађа деца сразмерио мање троишла беланчевине него старија. За маст и угљенхидрате не може се но тој таблици ништа одлучно извести. Потрошња тих саставних делова не показује ни правилно опадање, ни правилно поступање. 3. Просечан процентуалан иотрошак за доба од 7. —12. године стоји овако: По физиолошкој таблици 22-1 : 154 : 62*4 „ нашим подацима 10 : 5 : 83 разликује се, дакле, у све три позиције иа штету иаших података: у беланчевини и масти процентуалним дефицитом, а у угљед-хидратима процентуалним сувишком. Према овом и ови релативни, процентуалнп односи између појединих саставних делова хране у наше школске деце потврђују и онет оно, што смо већ и апсолутним количинама доказали. И они доказују, да та деца добивају у дневпим оброцима своје хране мало беланчевгте и масти, а много угљен-хидрата. Вредност које хране може се упоредно представити и тоилотним јединицама, које се из ње изводе, и тај начин упоређења усвојио је проФ. Рубнер (Кићпег). <По њему се организам добро одржава, добро своје послове обавл,а и добро напредује, ако за 24 сахата из своје хране

може да изведе

у детета од

4 кгр. 12 „ 16 „ 24 „ 31 „ 40 „ 50 „ 60 „

тежине 368 калорија (С) 966

У7 V свих

1213 1411 1784 2106 У одрасл. ;; 50 „ „ 2473 2792 Та количина калорија изводи се из органских саставних делова хране — дакле из беланчевине, масти и угљен-хидрата — наравно кад у овој кад у оној процептуалној размери — према могућности и потреби. По Рубнеровим одредбама и рачунима најиовољнија је та размера, ако од 100 калорија (С) изведе избелан - из масти из У гл '-" чевине хидрата одојче 18'7 59-9 28'4 дете 16*6 31*7 51*6 одрасл. (при обич. послу) 16*7 16*3 66 - 9 „ ( „ нанор. „ ) 8'3 38 - 7 52'8 старо чел>аде 17'4 21*8 60' 7 зз