Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

739

у нас, који се не само ннтересују нашим народним умотворинама, ве^ их испитују и проучавају. Ново је издање Вукових српских народних пословица било, дакле, врло потребно, и годинама је жељно ишчекивано. Зато нека је усрдна хвала свима онима, који помогоше, да ово државно иудање Вукових нословица угледа света. Ово државно издање „Српских народних посдовида" ириредио је за штампу проФесор Сима II. ТомиК. Он је за основиду овога издања узео друго, бечко издање Вуково (ово је нешто потпуније од првога — цетињскога, и без многих грешака, којнх је било у првоме издању), умноживши га с једном хиљадом посдовица, нађених у Вуковим хартнјама. Ово ново пздање приређено је потпуно онако као што је и Вуково издање: све су пословице (и праве и узречице — „у обичај узете ријечи"), без обзира на значење, поређане азбучним редом; пословице су штампане крупнијим а тумачења ситнијим словнма. Од бечкога издања разликује се ноглавито тиме, што су у овоме новом издању све пословице обележене редним бројевима. Нове пословице, унете у ово издање, разнога су порекла, те су ирема томе и бројеви, којима су обележене, штампани нз других слова, а не из оних из којих су бројевн уз остале пословице; уз оне пословице које није Вук сам записао стављено .је и име њихова скупљача. Ово је издање умножено пословнцама: које је сам Вук био унео у свој ручни примерак „Српских народних пословица", а који је нађен са осталим Вуковим књигама и хартијама, донетим из Беча; пословицама, које је Вук унео у друго издање свога „Српскога Рјечника" (иоследње издање „Српских народних пословица" Вук је штампао у 1849. а друго издање „Српскога рјечника" штампано је 1852. године); нословицама, које су Вуку били послали његови номагачи у прнкупљању пароднога блага, а које су му стигле носле бечкога издања иословица; узете су неке нословице и из Вукове писане збирке, а које Вук није штампао из разлога, из којих у друго издлње „Српскога рјечника" није био унео ни уегТза ођзсоепа. Тако је ово државно издање, и ако још доста далеко да буде потпуна , а оно сада најпотпунија и обимом највећа збирка Српских народних пословица, и то ће и остати, у то верујемо, све до појаве какве потпуие збирке наших пародних пословица, коју ћемо на сваки начин, временом, добити, као што смо већ добила (још 1877. године) доста потпуну збирку Срнских народних загонетака (Оглед Ст. Новаковића., издање Чупићеве задужбине). Приређивачу овога издања нема се шта ириговоритп, сем оних омашака, које је сам уочио и поменуо у своме поговору. И ово је издање, као и издања осталих Вукових збирака народних умотворииа, ириређено иотпуно нрема издању Вукову. Али морамо жалити, што Одбор за издавање Вукових списа бар при издавању пословица нпје у неколико одстунио од