Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

589

диницама ваздуха, при истој температури и притиску износи 0 ,0225. На основу ових вредности у Вев8е1-овој Формули: (г-а) ') В 1 е 26598 ' 112")| ; ставити: К = 1 ; /л = 0,8845 ; 2 = 0,6225 ; (г-а) = 0, па ће добити д = =^-77о4- То значи, да густина водене паре (,атмосФере") на самој Месечевој површини, мора бити 784 пута разређенија од нашег ваздуха на 0° и 760,оо'" т баром. висине , па да у најннжем слоју [(г-а) = о] изазове хоризонталну рефракцију од једне лучне сек] г нде. Ако се сад помоћу познатих таблицаод бау 1л188ас-а, Ве§поИ-а идр., у којима је израчуната густина водене паре у максималном напону, а на разним температурама, израчуна температура, на којој се налази нађена вредност за густнну Месечеве водене паре, наћи ће се: за температуру — 15°С д = за температуру — 20°С ? = ооо Из овога се одмах види, да на Месечевој хемисФери, која је нама окренута, ,и не може постојати вода у течном, већ само у чврстом стању у облику снежних и ледених маса, које би имале средњу температуру око — 20°С." — То је најкраћим потезима саонштено 2б11пег-ово мишљење из нарочите расправе његове по овој ствари, који најзад заврнпје речима: .ако се резултати свеколиких Месечевих посматрање сложе у томе, да се сјајна места његове површине сматрају као предели од беле, кристаласте материје, ја се нећу ни мало двоумити, да их сматрам за праве снежне и глечерске масе." Међу тим, ово мишљење, да је Месец покривен ледом или снегом, није тако сасвим ново. Још Бг. Е. Т'гм пк 1;ин1 тврдио је, да је и Месец издржао огромну'ледену епоху, и да су многе долине и бифуркације на његовој површини врло вероватно постале од тих огромних глечера и глечерских морена. Патер 8ессШ говорећи (1858 г.) о Месечевој површини, између осталога вели: ,1ге8 гетагадиаМе с1ап8 1а р1ете 1ипе ез! 1е Согн! ') Овде р представља густину сдоја, који се иалази изнад Месечеве површине, на висини (г -а), изражена у |единицама густнне наше атмосФере на 0° и 760,оо тт. ■1аром. висине. а полуиречник Месечев. г одстојаае посматраног слоја »атмосФере" од центра Месечевог. Л густину Месечеве атмос®ере у јединицама густине паше атмосвере на једнакој температури и притиску. ц моћ преламања светлости у Месечевој атмосф. у јединицама земаљских вредностн на истој температури и притиску. К хоризон. рефракцију посматраног слоја изражену у лучним секундама.