Prosvetni glasnik

590

ПРОСВБТНИ Г.1АСНИК

поп-е с!ез ршИез Нббез е1 1е §тап<1 ес1а! Лез рагИез га1)ои1еике: <1оИ-оп сгојге се11е8 -с1 соитег4 Ае §1асе ои (1е пе1§е?" Оне удолице, које се на пуном Месецу могу онако јасно посматрати као нека сива поља, немачки фидозоф А. бсћорепћаиег сматра као залеђену воду, а не као пусте, сушне просторије. Ну све су то само мишљења. За остаде планете 'знамо нешто мадо више; ал.и нн то није баш тако много. То су већ удаљенији чланови нашега система, те нам је и топограФски изгдед њихов мање познат. Па ипак је Фотометриска метода прибавила приличан материјал науци о планетама, те се на тај начин може у вези са снектроскопијом мало поузданије говорити « физичкој' природи њиховој. Поједине, нешто сигурније, Фотометриске податке, поменућемо у следећем код сваке на по се. Меркур. И Фотометриски подаци о овој планети нису скоро никакви. 6. Ми11ег је одредио, да му се сјајност у некодико мења са Фазама, па је нашао да она варира око 2,- величине. Када би се ослањали само на албедо аегово, могли би извести закључак, да му је површина слична са Месечевом, као што смо и раније на једном месту поменули. Венера. ПериФерни делови аени сијају веома интензивно. Сг. Ми11ег јој је посматрао сјајност у Фазама (које много одступају од Месечевих) између 22,5° и 175,5° (угао на планети у троуглу: Сунце, планета, Земља). При овоме је констатовао, да јој сјај варира између — 3,о и — 4,з величине, а то одговара сјајности, која је 6 и 25 пута сјајнија од Сиријусове. Када је Фазни угао = 0 (у горњој кулминацији), онда би нам Венера, кад би се могла видети, представља цео свој осветљен круг и тада би била сјајност — 3,525 (10 пута сјајнија од Сиријуса). То се пак подудара са рачунањем 2б11пег-а и 8е1<1е1-а из године 1852 и 1865. У ово доба нису констатоване никакве варијације Венериних Фаза. Као нарочита одлика Венериних Фаза јесу т. з. „рогови", којих нема код Месеца у одговарајућој Фази. Вош! напомиње, да се оваке прилике могу потпуно објаснити, кад се претпостави, да се на њеној површини налази нека материја, која парцијално реФлектује светлост. 2о11пег узимље: да је та материја вода, и да се Венера находи у оној периоди развића, која је аналога периоди у којој је готово цела Земљина површина била покривена не сасвим дубоким морима (млађи терцијер.!?) Кад се води рачун и о њеној атмосФери, чије се особине расматрају у спектроскопији, опда се врло лако могу објаснити и те особитости њених Фаза (т. ј. ^рогови".) Марс. Због неједнаке даљине његове од Сунца и Земље, јасније су и разлике у сјајности његовој. Редукован на средњу опозицију, максималан сјај му је = — 2,о величине (код Фазе 0°), а минималан = —1,о (код Фазе 50°). За сјај у средњој опозицији 6. Ми11ег је одредио: —1,79 величине, што се доста слаже са ранијом одредбом 2611пег-овом (1864). Поред овога, нашао је први аутор почетком осамдесетих година, да је