Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
591
Марс имао већу сјајност него ли у 1877 и 1880, што се такође опажа и код Јупитера и Урана. Максимум сјаја скоро се подудара са максимумом појављивања Сунчаних пега, те МиПег сматра, да између ових појава постоји узрочна веза. Тада би се морало закључити, да Сунце за време највеће своје акдије зрачи скоро 10 пута вшне светдости, него ли у периоди мировања: Код дурбина смо поменули, да се на Марсовим половима надазе две јасне беле пеге, чије контуре нису сталне. Како ове, тако и још неке пеге на Марсовој површини битно се разллкују по својој Форми од екваторијалних појасева на Јупитеру и Сатурну. Када је у опозицији, Марс у великим дурбинима изгледа, да је по ободу нешто сјајнији. Његово оптичко албедо (0,267) најбоље се подудара са албедом белога пешчара (0,237). Светлост му је јасно црвене боје. — Због карактеристичних промена, које су запажене на његовим поларним телима, Марс је још одавно давао иовода научарима, да га сматрају као небесно тело, веома сродно са Земљом. Веег п МасШег веле о њему: „Б1е ТзешегМеп Уегасћ1е(1епћеј1еп ћагтошгеп <1етиасћ аиГв УоПкоттепз^е тИ Лег Аппаћте: с1а88 т (Иезеп те188еп Иеске етеп ипзегет 8сћпее апа1о§еп \Ут1:ег1пе(1ег8сћ1а§ аи! (1ег Магзки§е1 егћИсћеп, иис! е8 181 1'аз1 иптб§Исћ, ете 81сћ 80 ићеггазсћеж! зсћби 1јеЋ 'ећгепс1е Беи1ип§ топ с1ег Напс! т чте18еп. ХЈизеге Егс1е ти88, аиз Р1апе4еп&гпеп ђе^гасМе!, §апг аћпИсће Епзсћејвш^еи ДагМе^еп". Због незнатније величине, као и због већег удаљења његовог од Сунца, држи се, да се он морао више« охладити него Земља, те би се, према томе, он сада налазио у једном даљем стадијуму развића од наше Земље. Планатоиди. Пошто су то врло ситна тела нашега система, то је врло тешко одредити им албедо. Зато се обично за њихово заједничко албедо узимље вредност те величине код неке планете. Тако Сг. Ми11ег претпоставља, да је њихово албедо једнако са Меркуровим, па на основу тога налази следеће вредности за извесан број планетоида и то: нрави пречник (В) у километрима, а привидни (<1) у лучним секундама, при датим средњим величинама (ћ) у средњим опозицијама:
! ^-5 I о РМ га
ИМЕ Ш1АНЕТИЦЕ
ћ
Б
<1
'"а О 1 I Рн и
ИМЕ ПЛАНЕТИЦЕ
ћ
I)
а
килом.:
килом.:
1
Дерес ....
6 ,91
950
0 ,86"
21
Дутеција • • •
10 ,09
156
0,22"
2
Палас - • • •
7 .56
708
0.82"
29
Амфитрите • •
8 ,90
308
О.зо"
4
Веста ....
6,01
946
1 ,1о"
37
Фидес ....
10 ,41
168
0,2О"
6
Хебе • •
8 ,53
318
0 .40"
39
Летиција • • •
9 ,67
266
0 ,24"
7
Ирис ....
8 ,46
314
0 ,34"
40
Хармонија • •
9 ,31
184
0,22"
8
Флора ....
8;вз
202
0 ,32"
41
ДаФне ....
11 ,04
142
0,18"
9
Метис ....
8 ,70
282
0 ,34"
192
Наусикаа • • •
9 ,83
186
0 ,Ј2"
14
Ирене ....
9 ,64
226
0,28"
15
Еуномија • •
8 ,86
344
0 ,42"
20
Масадија • •
9 ,18
232
0,зо"