Prosvetni glasnik

602

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИЕ

зову се Агез пе{азИ. Еако је у години било више радиих ил.и судних дана ((Иев ЈавИ, ЈавИ), него нерадних (сИез пе&в^), то и календар добије назив јаМг. Понтифици су објављивали календар у појединим одељдима, а цео календар за једну годину објави тек око 304. године пре Христа Гнеј Флавије као аес1Шз сигиИв. Календару је додаван и списак епонимних чиновника (ЈавИ тадј81га1иит: списак копзула, цензора, диктатора и та§18*п е(|иНит), да би се могао знати и број година (отуда и том списку назив 1а8И). Од тих су се спискова очували одломци, који су по Капитолу, где се сада налазе, названи ј'аМг СаргШтг: Списку епонимних чиновника појединих година додаване су са дневним датумом кратке белешке о историјским догађајима. Уз те историјске белешке бележени су (од 249. године пре Христа редовно) и чудновати догађаји. Тако је календар иоред дневне или месечне таблице као првог дела свога и годишље или магистратске таблице као другог дела свога имао и трећи део хронику или летоиис (аипаИз). Тако постане службена хроника — аппаЈез тахгтг —, која се због многог градива морала врло рано одвојити. Хроника је и после тог одвајања имала службени характер, јер су је водили понтифици (на белој дрвеној дасци или дасци, премазаној гипсом — а11ит, 1аЂи1а пеаПаГа) све до доба браће Граха, док је није Публије Муције Сцевола (конзул 133., ропШех тахтшв око 123. године пре Христа) завршио и издао у 80 књига. У то је време било и писање историје доста развијено. То буде узрок престанку службене хронике. По свој прилици после редакције тих атга1ез ропИј~гсгт постао је назив аппа1е& тахгтг не због тога,. што их је писао роиШех тахшиз, већ због њихове величине. Ти су летописи, и ако не увек верни, били главни извор за летописце, од којих су опет доцнији историчари, особито Дивије, узимали грађу за своја историјска дела. Кад су 364. године пре Христа по други пут Гали напали на Рим. униште они и службени стан роиШМв тахти (гедга поред Вестина храма на тргу), где су чувани ти летописи. Од тих се летописа после пожара очувало мало остатака. Догађаји пре тог пожара реконструисани су поново ирема тим летописним остацима и према предањима о догађајима пре пожара. Осим службене хронике била је и иородична хроника. Поједини одлични људи бележили су догађаје своје куће, особито о својим прецима, и то чували у својој кућној архиви. То су обично родописи или родослови (зГеттаГа), натпиеи (ШиИ, гпАгсез, е1одга) на сликама и попрсјима предака (гтадгпез) и надгробне беседе ('огаИопев или 1аиИа1гопе§ {'ипећгез). Историчари се римски разликују од данашаих у самом писању историје. Поједине римске историчаре заводи неко практично гледиште, попајвише жеља да прославе свој парод, своју породицу или странку. Осим