Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

603

тога било .је у н>их мало критике, а дуго су били и без историјске вепггине. Уз описпвање догађаја долази често и реторско сл.икаље, јер се задатак историчарев сматрао као реторски. Салустије је први } т метнички историчар римски. Сва је историја римска пре аега ши просто ређање догађаја или је без правог обрађивања историјске грађе и без историјског стила. Најстарији латински писди пишу радије грчким језиком него датинским, јер је латински језик био необрађен и због тога мало подесан за прозу. 2. ИсторијограФија од другог пунског (Ханибалова) рата до трибунства Тиберија Семпронија Граха (од 201.—133. године пре Христа). а) Ришска историја на грчвзошг језику. 1 ) После другог иунског рата јављају се историчари као аналисте, који пишу летописе (аииа1е8), ређајући у њима догађаје свога народа сасвим просто и хронолошки, како су се појединих година збивалл. Анали су истина без критике и прагматичности, али су ипак вернији од анала потоњих аналиста. При иисању анала служиле су се аналисте хроникама и службеним и породичним списима, који су остали иосле галског иожара. Историја аналиста овога доба има. три дела: ириче о постанку града Рима, кратак преглед старије историје и опширно иисање савремене историје. Аналисте овога доба ппсале су своје анал.е грчким језиком с тога, што датински језик, као штојеказано, није био подесан за прозу и што су писци моралн тек створити прозу латинску. Ни од једног се аналисте није очувадо читаво дедо, већ само одломци. 2 ) Од аналиста овога доба био је најстарији и најзнатнији: 1. Квинт Фабије Пиктор (рођен око 254. године пре Христа) из другог пунског рата. После канске битке (216. године пре Христа) послат је у ДелФе да пита пророштво о неприлици, у којој је тада била римска држава због Ханибада. Написао је 1$тод(а од Енеје па до свога времена. Своје време описује опширније. Историју је своју но свој придици издао одмах. Фабије је био за други пунски (Ханибалов) рат знатан извор. С тога га Полибије и употребљава као главни извор за историју другог пунског рата. Од Фабија је узео Полибије одељак о галским походима (2, 18) и списак Италика, одраслих за оружје, из 225. године пре Христа (2, 24). Његовом се историјом служи још више Л.ивије. Ео-

Ј ) Најстарија историјска дела у стиховина на латинском језику имамо (први) 1>е11ит. Роетсит (Ргтгсит) у сатурнијскон метру од Гн. Вевија (око 264, —199. године нре Христа) и аппспев од Кв. Еиија (од 239.—169. године пре Христа). Од ових деда очували су се само одломди.

2 ) ОдлОмке римских историчара скупио је Н. Ре<;ег у два дела: Шв^опсогит Котапогшп геНдихае. I. Бе1р21^ 1870. и Шз^оисогит Котапогит &а§теп!а. ^ехрг!^. 1883.