Prosvetni glasnik

604

просавтни гласник

јим је се изворима сдужио Фабије, не зна се тачно. По Шутарху (Кот. 3. 6. 8.) причу о оснивању града Рима узео је Фабије од Диокла 1Теиарећанина (>ст(<п<; ^Ршџтјс, написана око почетка Ханибалова рата), али то није вероватно. Од Фабијеве историје био је доцније латински превод ши прерада од неког млађег писца. 2. Луције Цинције Ллимент, млађи савременик Пикторов, био је претор 211. године пре Христа. Био је у Ханибалову рату, у ком је, као што прича у својој историји, био заробљен од Ханибада. 1 ) Анали су му били сасвим као и Фабијеви. И он је, као и Фабије, опширно описао своје време, а историју оснивања града Рима кратко. Као Цинцијева дела помињу се код појединих писаца још антикварски, државни и правни списи (с1е ЈаеИв, с1е сотШЈв, (1е соизикнп ро1е81а!е, с1е оШс1о 1иг18 сопвиШ, туб1а§о§1соп Ш јгј , (1е ге тШ1;ап, с1е тег1 )18 рг18С18), која је морао писати неки учени правник Л. Цинције из Аугустова времена. 3. Сцииијони: а) Публије Еорнелије Сциаијон, старији Африкански, конзул 205. и 194., цензор 199., умро 183. године пре Христа, писао је (РоТућ. 10, 9, 3) око 190. године пре Христа македонском краљу Филипу писмо о својим војничким радовима у Шпанији и пред Картагином. То је писмо управо прилог ратној историји. в) Публије Корнелије Сцииијон, син старијег А<1 риканског, постао је аугуром 180. године пре Христа. Од историје, коју је по Цицеронову 2 ) причању написао врло слатко, није се ништа очувало, те јој се ни садржина не може знати. с) Публије Корнелије Сцииијон Назика, с надимком Согси1ит, зет старијег АФриканског, конзул 162. и 155., цензор 159. године пре Христа, написао је извештеј о иоследњем рату с Персејем, у ком је и он био. 4. Аул Поетумије Албин, претор 155., конзул 151. године пре Христа, написао је историју од најстаријих времена, коју Полибије назива прагматичном, 3 ) и једну песму на грчком језику. Албин је био велики присталица јелинства и још у младићским годинама посветио је своју историју песнику Енију, главном заступнику тога правца у то доба. Према том је историја морала бити написана пре 169. године, које је умро Енцје и ли најдоцније 169. године, али пре смрти Енијеве. У уводу свога дела, у ком говори о борби јелинства и народног правца, моли читаоце да му као Римљанину опросте погрешке у грчком језику. Због тога му се подсмева Катон и вели да није ни требало писати грчким језиком. 0 тој

1/тив 21, 38, 2. I,. Сшсшз АНтепШз, <јш сар!ит зе а Напхн1)а1е 8С1'1ћ1(:. 2 ) С1с. Вги4. 77. ИИив ешв (старијег Африканског),... 81 согроге Уа1и188е(:, 111 рп11118 ћађИиз е88е4 <П8ег1;и8; тсИсап! сит ога(;тпси1ае 1ит ћ181ог1а диаеДат вгаеса, 8спр(;а <1и1ет88Ш1е. 3 ) Ро1ућ. 39, 12 (40, 6) АШод ПовтоСцшд... гаХод хас жоСчџи у$а<реш ка\ лдау-