Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

605

посвети и борби тих праваца знамо из одломка једног непознатог историчара, кији је недавно објављен. 1 ) 5. Гај Ацилије као сенатор 155'. године пре Христа тумачио је у сенату говоре атинских посааника (академика Карнеада, стојика Дијогена н перипатетика Критолаја). Цицерон 2 ) помиње једног Ацидија, који је нисао историју, у којој се говори о канској бици. Историја обухвата најстарије време (од Еуандрова доласка из града Падантеја у Аркадији у Италију) до пишчева времена. 3 ) Од историје су се очували само одломци, у којима се догађај од 184. године пре Христа помиње као потоњи. Доцније је Ацилијеве анале превео са грчког језика неки Кдаудије. 4 ) По свој прилици Ацилијеве је анале превео или се бар њима служио 5 ) у својим латинским аналнма Кв. Клаудије Квадригарије. ћ) Ринска иоторија на латинсгеом јевику. 4 1. Први, који је понео писати латинским језиком и тако постао творцем римске прозе, био је Марко Иорције Катон (назван и Сепзог, Сепзогшз, Ога1ог, а по том и рпзсиз, вирепог и тагог, да би се разликовао од потоњега Катона). Родио је се у Тускулу 234. године пре Христа и као младић војевао је у више бојева, особито у бојевима с Ханибадом. Године 204. био је квестор Пубдија Сципијона у Сицидији и АФрици. 199. едил; 198. као претор управљао је Сардинијом, одакле је још 204. године довео у Рим песника Енија, тог будућег вођу јелинства, а 195. године као конзул Шпанијом; 184. године био је цензор и у цензорству се тодико оддиковао строгошћу, да му је доцније дат и надимак „Сепзопиз". Умро је 149. године пре Христа. Сачуване су биографије Катонове од Корнелија Непота и Пдутарха. Као озбиљан човек, свестан своје намере, био је Катон права сдика старог Римљанина. Родољуб као ретко ко његова доба, а о потоњем времену и да се не говори, био је Катон како највећи заступник народног (римског) правца тако и највећи противник јелинства (грчког правца), које је и у дитератури и у животу римском почело узимати маха после другог пунског рата, кад је настао већи додир римских трговаца са Грцима у јужној Итадији и острвима. Јелинство овлада још више после заузећа Македоније (167. године пре Христа). Најодличнији Грци буду доведени у великом броју као робови у Рим после заузећа тих земаља. То је био узрок те јелинство захвати све друштвене редове римске. Против јелинства, које се оддиковало свох ) Објавио га је Џакожо Кортезе (СПас. Сог^еае) у КтаЂа сИ Шо1. 12 (1884), р. 396. Види и Кћепшсћез Мивеит 39 (1884), р. 623. 2 ) С1С. с!е оД'. 3, 115 (С.) АсШпз, сјш бгаесе аспрзН Мз(;опат, р1игез аИ Гшззе т сав(;га геуегИввегН. 3 ) Р1и1;. Коти1. 21. ГаСод 'ЛнСХшд 1аго^ч1 пдо ттјд тСошд кгХ. 4 ) 25, 39, 12 ИаисИив, сјш аппа1ез АсШапов ех бгаесо ш ^аИпит вегтопет уег(;И;. 5 ) Б1у. 35,14, 5 (193. тодине пре Христа) С1аис1ш8 веси^ив бгаесоз АсШапов Ићгов.