Prosvetni glasnik

606

ПРОСВЕТНИ ГДАСННК

јим космополитизмом и које није годидо духу и тежњама народним, борио је се Катон, где год је могао и стигао. И ако је се Еатон борио упорно и одлучно; и ако је под старост стао учити грчки језик и књижевност грчку да би се само могао борити са јелинством: ипак није могао ништа учинити. Грчка је литература била сила, којој се није могло ништа учинити. Еако пак у кудтурној борби побеђују културнији, то и Катон у борби са једннством кдоне. Катон је се управо сам себи осветио тим, што је довео из Сардиније у Рим песника Енија и тако Риму дао главног заступника јелинства. Тако се испунидо оно, што је доцније Хорације (ер. II, 1, 156) рекао: Отаеаа сар1а 1'егшц т1с1огет серћ е1 агИз 1МиШ а§гезМ Еа11о. Са римским животом бидо је већ тада свршено. И ако је Катон провео сав свој живот у војничком и подитичком раду, опет је био пдодан писац. Катон је као старац написао у датинској прози прву римску историју под именом Опдгпез у 7 књига, од које се очувадо само 143 од домка. У 1. се књизи говори о римском краљевству, у 2. и 3. о постанку италијских држава, у 4. о првом пунском рату, у 5. о другом пунском рату, а у 6. и 7. о осгадим ратовима До претуре Сервија Галбе (тачније до 149. године пре Христа). 1 ) Назив в Оп§шез" добило је цело дело по свој прилици према трима првим књигама, које за себе чине целину и говоре о праисторији Италије. Остале четири књиге, које су у главном историја пишчева времена, чине опет за себе једну целину. Како је Катон на неколико дана иди месеца пред смрт (149. године пре Христа) писао седму књигу, 2 ) то се може узети као вероватно да је прве три књиге (праисторију Итадије) издао за живота (после 174. године), а да није издао последње четири књиге (историју свога времена). Ако .је историја Катонова времена доцније спојена са праисторијом Италије, којаје имала назив „Оп§ше8", онда је јасно да је назив „Оп§те8" могао прећи и на цело дело. У својој историји, причајући о италијским народима, говори и о њиховој геограФији, етнограФИЈи и културној историји, на пример како Галија негује ратништво и духовито беседништво. 0 догађајима прича негде сухопарно као и аналисте, негде опширније, али одступа од аналиста у том, што догађаје својега времена није ређао по 1 ) Согп. Керов, Са1;о 3, З.вепех Мб<;опа8 вепћеге ЈпвШш*. Еагаш зип4 Ићг1 зер1;ет. Рг1тив соп<;те<; гев §ев<;а8 ге^ит рориИ Кошат, зесипДив е1; 1;ег1;ш8 ип(1е срлае^ие С1уј(;а8 ог1;а 8Н ВаНса, оћ ^иат гет отпев Ог1§тев уГс1е<;иг арре11авве. Ји ^иаг<;о аи<;ет ђе11ит Роешсит ев<; ргхтит, 111 ^шпЈо весипсТит: а<;дие ћаес отта сарК;и1а41т вип<; сИс<;а. КеКдиа диодие ће11а рап шо(1о рег8еси<;ив ев^ ив^ие а(1 ргае<;игат 8егуЦ (ЈаЉае (151. године пре Христа), сјш сИг1риН; БивИапоа: а^ие ћогит ће11огит с1исев поп поттау!!;, вес1 зте пот1П1ћив гев по<;ауИ;. 1п е18(1ет ехровиК;, диае т КаНа Шзрапшцие аи<; Иегеп<; аи<; Т1(1еге111иг а(1т1гап(1а: 111 дшћиз тиНа тс1ив1;г1а е4 (НИ. ^епИа сотраге!;, пи11а (1ос1г1па. 2 ) С1с. Вги<;. 23, 89 М. Са<;о... 1и 6а1ћат тиНа (НхН (149. г. пре Христа): (јиат ога^опет 111 ОпЈЈтев виав геииШ раис1в ап1;едиат тог1;иив ев1; (Нећиз ап тепв1ћив.