Prosvetni glasnik

474

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тако званих неаокретних звезда, и поуздано се доказало, да се цела видљива васиона креће, па следствено и наше сунце п^тује с целим својим системом кроз бесконачни простор. Правац његовог путовања кроз васиону је према звезди Ааесу у сузвежђу — јату —• Хе^жулеса. Али ни брзина ни линија по којој оно путује, није се још испитала. Но сигурно да је брзина, према нашим јединицама мере, врло велика. Да л сунце својим системом доиста кроз нсизмерну васиону путује, сазнало се је по томе, што онај део неба у коме је гтавежђе Херкулеса, с године у годину постаје неприметно све виднији н јаснији. У њему се од времена на време пронађе по нека нова звезда; док на против, супротни део небескога свода, од кога се сунце својим системом удаљава, нстовремено постаје, истом постеиеношћу, светамнији; и у њему једва видљиве звезде ишчезавају моћи човечијег виђења. Даљипе и величине васионских звезда, ма да је напредак у математици врло велик. не могу се израчунавати. Данас се с потпуном тачношћу израчунав-чју не само даљине и величине, него и висине планина и брегова на Месецу, Даници, Марсу и т. д. Али за звезде — васионска сунца — није могуће ни њихове ■ даљине, а камо ли величине и друге појединости израчунавати. Једино се могла до сада приближно израчунати даљина до звезде Сиријуса у Великоме Псу, која нам је после нашег сунца најближа. И ако је Сиријус нашем сунцу иа и нама најближи, ипак је исти тако далеко, да би се са њега наше сунце једва видело. Еад би се полупречник земљине путање са Сиријуса гледао, заузимао би на небескоме своду само 1". Овај угао, под којим би се на небескоме своду видео полупречник земљиче путање около сунца, зове се Годишпа ааралакса за Сиријус. А нривидни пречник његов на небескоме своду, гледан са земље, такође је 1". Помоћу годишње паралакее за Сиријус, помоћу његовог привидног иречника и помоћу тачно израчуиате даљине од земље до сунца, у свако доба године, нзрачунато је, да је Сиријус далеко од нашега сунца 206 265 пута толико колико је земља од сунца далеко. А пошто је средња даљпна од земље до сунца 153 048 000 килом. то је Сиријус далеко: 206 265 X 153 048 000 = 31 568 445 720 000 килом. Ова је даљипа за наш појам толико велика, да би је светлост, која прелази по 308 000 килом. за секунад прешла тек за 3 године и 91 дан. Топовско зрно, које бн непрекидно прелазило ио 500 метара у секунду, требало би прево 2 000 680 година. А железнички воз који би непрекидно путовао по 100 килом. на сат, морао би путовати преко 36 милиона година.

•29. Кад би се наш сунчани систем заједно с нама кретао кроз васиону у правцу ка Сиријусу, и то брзином од 30 килом. у секунду — којом се брзином и земља около сунца креће — требало би му преко 33 300 година па да стигне до тоГ Сиријуса, који нам је од свих звезда најближи. Према овоме није чудо, што су људи тек концем прошлога века приметили, да и сунце кроз васиону нутује; јер штаје човечији век од 50—60 годипа нрема 30 хнљада година? Па кад се још зна, да се је тек од пре 500 година почело улазитп у озбиљније посматрање васионскога простора' онда се може ипак рећи да се је за ово кратко време доста сазнало.