Prosvetni glasnik

Б Е .1 Е Ш К Е

475

До пре 500 година мисдило се је, да чак земља стоји непоми1но, а да еунде заједно са свима звездама около ње обилази (са истока на запад) и то До некоме своду, који се негде далеко ослања на бескрајној земљиној иовршини! А ваљда је и кретање свих видљивих звезда као и Кумове Сламе такође у истоме правцу, па се с тога још и теже дало приметити, да се сунчани систем креће. После Сиријуса закључило се за звезду Вегу у Лири, да је најближа. За њу се је оценило, да је далеко од сунчаног система 6 пута више него СирАјус, т.ј. да се којим начином Вега сад угаси, ипак би је ми још гледали пуних 20 година на своме месту. 0 величини небеских сунада, осим нашег, не може се ништа тачно закључцти. За Сиријус се мисли, да је много већи од нашега сунца, јер мује привидни пречник 1". А попгто је годишња паралакса — са њега гледана даљина од сунца до земље — такође 1"; то би он требао да буде толико велик, да би му пречиик био колика је даљина од земље до сунца, т.ј. полупречгшк Сиријуса морао би бити 76 524 000 килом.; док је полупречник сунца тек 714 224 килом. И ирема томе, полупречник Сирпјуса мора бити 'около 1107 пута већи, а запремина његова 1225 043 иуга већа од сунчеве запремире.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Радиокултура свилених буба. — Занимљиви су и поучни огледи што их је извршио Камило Фламарион у својој опсерваторији у Живизи (Јиу1ву) о утицају обојених зракова на растење и развиће биљака. Овај изврсни научник засровао је тако нову грану Физиологије која много обећава: радиокултуру (гаЛшсиИиге). Он је указао како се могу измењиватн у биљака размер, облик и боја, кад се извесни светлосни зраци одаберу, а други се уклањају. Ову методу Фламарион је сад проширио и применио и на животињско царство, уз црипомоћ г Борђа Матијеа, агрономског енжењера и препаратора на клпматолошкој станици која је придана опсерваторији живиској. За предмет својих брижљивих испитивања изабрали су ови научници бубу свиленарицу (Вошћух шогј), за коју се може рећи да је видела, овом приликом, све могуће боје. Онп сместише у дванаест ормана, покривених стакладма различите боје, ако седам стотина црвнћа, који тек што беху измилели из јаја, и храњаху их обилато дудовим лишћем. Стаклад на орманима беху разноврсна: безбојна, отворено и затворено црвена, наранџасте боје, отворено н затворено зелене боје, отворено и угасито плава, љубичаста; заступљени беху и зраци с ону страну љубичастпх и црвених зракова; најзад беше неколико срећних црвића и на слободном ваздуху. Температура беше тачно регулисана између 18—22°; на теразијама су мерени црвићи, гусенице, чаурице и лептпри, па и јаја („семе"). Еао ресултат својих огледа објавише поменути истраживачи ово: Макснмум производње свнле добива се под безбојним сгаклом, за тим под стакдом љубичастим; минимум производње нађен је под затворено-плавим стаклом; најгора продукција опажена је на отвореном ваздуху. У псто време опазише они, да, различита зрачења различито утичу и на поделу полова у свиленарици; ова подела скоро је у истом смислу као и производња свиле; број женки нађен је 5б°/ 0 под стаклом необојеним, а 37% иод плавим стаклом. Најнапредније женке опажене су под љубичастим, наранцастим и безбојним