Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

455

коме се добу деца највише придржавају својих права? Ко се лакпге одриче својих права: дечаци и.ш девојчице? Да би добио одговор на та питања писац је 1245 деци од 5—12 година испричао ову причу: „Отац је поклонио синчићу кученце, но дете је често заборављало да га нахрани и куче је излазил.0 пред капију. Тада му је отац одузео кученце и дао га девојчици која је живела у бдизини исте улице. Ко је имао веће право на кученце — отац, дечак или девојчица и зашто?" Писац се надао да се помоћу овога питања упозна не само са примптивним погледима деце на својину но да упозна и њихове моралне погледе. Већина деце, управо 70°/ о девојчица и 57% дечака, признали су да највеће право на кученце има девојчица и у корист тога наводе три разлога. Први разлог потиче из осећања милосрђа, девојчица је хранила кученце, дечак је био суров према њему, није се бринуо о њему и према томе изгубио је своје право на њега. Околност, што 44°/ 0 деце у свом резоновању полазе од осећања милосрђа стоји у потпуно.ј противности са одређеним психолошким иравилом о дечјој суровости. Пошто су девојчице по својо.ј природи милостивије од дечака веле 8% дечака и 17% девојчица да зато њима и припада кученце. Интересно је, што у већини случајева саме девојчице исказују то мишљење докле саме себе сматрају да су боље од дечака. Напослетку неки веле да је куче девојчици поклоњено и да она има право на њега. Друга група деце 33% дечака и 20% девојчица мисле да право на кученце припада оцу пошто је 1. он купио куче и 2. пошто је као старији могао умесније одлучити него ли дечак и девојчица. Напослетку трећа група 10% дечака и 6% девојчица веле да право на кученце припада дечку пошто отац није имао нраво да му га одузме зато што је за њега купљено и поклоњено му. Ово мишљење ретко наводе одрасла деца. Друга прича је испричана старијој деци: 567 дечака и 5.76 девојчица у добу од 9—16 година. „Отац једне девојчице био је врло богат и купио јој је много разноврсних ствари. Еад је девојчици било 9 година прешла је да живи код своје тетке која је била веома милостива према свима сиромашнима. Једном кад је девојчица била у школи тетка је њену стару капу поклонила једној сиротој девојчици. Кад се девојчица вратила из школе упитала је тетку: „Зашто си дала мо.ју капу?" Тетка јој је одговорила да јој је отац купио нову капу. Но девојчица се љутила, плакала и говорила да она неће да носи нову капу. Сутрадан она је морала метнути нову капу и седети заједно са сиротом девојчицом на којој је била њена стара капа." Деца су морала довршити крај ове приче како су хтела и по свршетку могло се судити о егоистичким и алтруистичким тежњама деце. Одговори су показали да су алтруистичка осећања узела мах, но лросветни гласник, i. кн... 4. св,, 1903. 30