Prosvetni glasnik

456

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИЕ

ипак 46% оснивају се више или мање на егоистичким побудама. Они иредстављају девојчицу у љутитом и осветљивом расиоложен.у, други је представљају да насидно одузима капу, код трећих девојчица нде у нредсобље и тамо мењају капе, код неких девојчица оста.је немидостива према сиротој девојчици, неће с њом да нма ничега општег и т. д. Ну. у све деце која су испољида егоизам видимо да се он увек наслања на раздична правна резоновања. Капа .је бида својина девојчице и Факт што је она дата без њена знања и у њеном одсуству деци се чини са свим неумесно. На тај начин видимо да се закључци код деце и ако бивају неумесни увек оснивају на њиховим убеђењима, и њихове одлуке неће узети други правац док нам не пође за руком да их убедимо о умесности иротивног начина рада. Из свега овога писац изводи ове закључке: осећање правичности у дечјем добу не треба сматрати као потпуно одређено, оно у свом развићу стадно поддежи раздичиим променама; но ако приморавамо дечја осећања да раде противно њиховим правним појмовима то ће се без сумње правилан развитак њихових социјалних осећања успорити. У Америци близу Њу-Јорка постоји завод .Јшншг Керн| ј П с т 8гее\'Ј11е, који признаје овај педагошки принцип. Опо представља педагошко искуство иоступног развића у дечјим идејама социјалне одговорности. Та реиублика обвезна је за своју егзистенцију Мг. Л\ г . Оеог§е. Ире осам година он је хтео да да могућности неколикој сиротној деци да дишу чист сеоски ваздух. Он је узео 22 дечака, сместио их код себе на Ферми. Идуће године број деце увећао се до 210, а доцнијих годнна средња циФра била је већ 250. Та дечја колонија била је под личн.им надзором Мг. беогде, којп се бринуо, да би сем одмора деца научила ма какав занат, а такође се трудио да их упозна са неким религиозним и патриотским појмовима. У току свога општења са децом пошло мује за руком да у дечјем карактеру примети три социјалне одлике: I. јако развијено осећање правичности; 2. подобност децедаједан другог контролишу и 3. ванредни савети које су она давала кад се ствар тицала владања и контроле над дечацима. Ова посматрања изазвала су у њему жељу да увећа^ своју Ферму и да уреди републику, да образује грађанско и индустриско друштво с конгресом, с грађанским и кривичним судом, с полициском и извршном влашћу, с војеном организацијом, затвором, новцима од хартије и свачим, што је потребно за трговину. Мг. Оеог §е био је председник републике и задржао је за себе право тек>, којим се он, уосталом, ретко користио. Устав Сједињених Држава н закон државе Њу-Јорка били су образац њихове организације, но законодавно тело само издаје законе за друштво и извршује их помоћу својих властитих чиновника. Конгрес заседава недељно и представници су у њему као и у средњевековним градовима. У друштву постоје 6 занатлиских школа