Prosvetni glasnik

490

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

м.лл.лттту г дедовима ћсличие опне, на онима, који још нису отпочели да задебљавају У прилог тога иде и његово откриће, да се плазмодезме накнадно образују између додирних ћелија калем-гранчице и иодлоге ириликом калемљења. Опет по њему, илазмодезме постају иа овај начин: Кад првобитпа опна дебља, остају уски каналићи и с једне и с друге стране њезине, испуњени приликом дебљања непотиснутим делом илазмодерме на том месту; ту се првобитна опна између њих резорбује, те конди плазмодермини малим издуживањем својим долазе у контакт један с другим образујући плазмодезме. Прими ли се као танно мишљење, да плазмодезме постају тек додније, при задебљавању ћеличне опне, онда би овакав начин постанка био једини, који би се слагао са свима околностима, којем ништа не би противречило, који би био једини могућан. Киниц-Герлоф само сумња у прост контакт плазмодезминих половина на месту састанка: он мисли, да се оне на том месту стапају. Док Штразбургер за оправдање простог контакта наводи најчешће кидање плазмодезама на том месту приликом илазмолиза, дотле ГерлоФ заснива своју сумњу на двема чињеницама: прво, што се кидање може вршити и на другим местима, што и сам Штразбургер признаје и, друго, што се и код неких гљива, где су плазмодезме сразмерно врло дебеле, не види на средини ништа што би одавало прост контакт њихових делова, већ, на против, целокупни изглед њихов такав је, да се пре може пристати на њихово стапање. ТТТта је задатак плазмодезама? Каква је њихова улога? То су питања, на која су још од открића њихова покушавали испитивачи да нађу одговор. По себи је јасно, да сама ситноћа њихова, и недовољно познавање и састава и улога протоплазминих делова, са којима стоје у вези, или из којих се стварају, необично отежава правилно и потпуно решење. У опште, данас се узимље, да бне могу да врше у главноме ове послове: да преносе надражаје, храну а по каткад и Ферменте и да служе као путеви за иступање иојединих протопласта из једне ћелије У ДРУгу. Све до рада Штразбургерова, и ако се веровало да плазмодезме служе преносу надражаја, није било скоро никаквих доказа за то. Та им се улога приписивала просто с тога, што се помоћу њих и плазмодерама, као у опште признатих органа за перценцију, пренос надразкаја тумачио доста лако. Штразбургер је навео сада два таква доказа. Одавна је познато, да се код многих четинара,, а нарочито чамова, изломљена или ма којим начином пропала вршна грана замењује једном од најближих бочних, која се тога ради усправља и предузимље улогу њезину. Нол је ову њихову особину свео на једну врсту унутрашњег надражаја, својственом мање-више свакој биљци, помоћу којег се биљке старају да одрже под свима приликама свој облик, своју Форму. Он је ту врсту надражаја назвао морфестезијо.м. Прво то, а затим самим Штраз-