Prosvetni glasnik

582

ПРОСВЕТНИ глдсник

Факат као доказ да воља има слободе у избору. Овде као на више места није предизирано гледиште Бошковићево о слободној вољи, и ми га видимо час уз детерминисте, чпс уз индетермииисте, час да има момената који условљују нашу вољу час пак да нас ништа не може натерати да се безусловно одлучимо на један иосао но на други. Тако на пр. упоређујући вољу са акцијама физичких сила, Бошковић вели онако исго као што се кретање у спољнем свету врши правцем резултујуће силе да се исто тако и наш, иначе сло<5одан дух, управља по оној сили или узроку, која је од свију побуда (мотива) имала најјачег уплива на нас. Ово су најјачи докази да се Бошковић приближује ногледима детерминистичким Локеа, Лајбница, Декарта и др. Ова недоследност у Бошковићевом умовању о слободној вољи нотекла је по свој прилици отуда, што се је он још у почетку свог философског дела, где је бнло речи о одношају духа и психичклх појава према телу ( физичком свету), изразио као нристалица теорије о слободи нашега духа. Па како по Бошковићу између духа и воље морају постојати везе и одређивања међусобна, то и слободан дух има понајјачег уплива на нашу решивост, ирема томе је и воља наша у избору само индетерминисана. На више места у својој фплософији Бошковић је се јако приближивао материјализму философском . Ово се је по најбоље могло увидети из његовог доказивања о седишту духа, које смо већ прешли. Но он је одсудно устајао нротив овога распростираног назора о њему. Тако после смрти његове налазимо 1791 године безименог писца, који га брани од оваких нападања у делу ВовсоткШапа Тћеопа ™<Нса1а е! с!е1епза. Но и сам Бошковић на више се је места у своме споменутом делу новраћао на доказивање и прецизирање својих појмова о појединим питањима психолошким. III. Бошковић о простору и времену. Пређимо сад на извођења Бошковићевих основа за његову теорију о материји. Бошковић наводи осам комбинација месних тачака за тренове времена, ради реалних атома, изводећи да је само једна могућа. Те би комбинације све могле бити у вољи Божјој, али је сумњиво да би се њима могла протумачити виртуална протелшост ствари. За виртуалну иротежност било би нужно да имамо бесконачно многа тачака, што је немогуће, јер у простору и времену не могу прииадати бесконачна бића него само могућа (потенцијална). Ношто свака тачка у простору као и времеиу може бити за себе у трајној егзистенцији некога биће (на пр. у атому), сумњиво је да не могу ностојати и све месне тачке у истом тренутку.