Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

225

пова облика зрачне енергије, који може да продире кроз непрозрачтм теда, који може да утиче на осетљиву ФОтограФску пдочиду и да се тз то ни најмање не истроши, урасходује. Зар, код оваква Факта, на крају крајева, не бисмо могли сдободно рећи, да је ово схватање истоветно са стварањем енергије из ничега?! Али да оставимо за сада на страну тај теориски део питања, па да се осврнемо на саме особитости, својства, зрачне енергије, какве пројављује из себе ураниум. Бекерел је испитао велики број разних ураниумових једињења и уверио се, да сва та тела, у свима приликама, пуштају зраке једне исте природе, да је „зрачење" битна особина са којом располаже ураниум као елеменат хемијски. И одиста, данас је већ утврђено едектрометричким испитивањем, да се чист металичан ураниум одликује јачом светлошћу зрачења, него када се находи у једињењу ма са којим другим телом, у облику ове или оне соли. На овом месту могли бисмо се упитати: на какав се начнн може пзвршити у даном случају такво мерење „активности" ? На ово питање добићемо одговор ако се осврнемо на битну особину тамних зракова, какве испушта ураниум, — особину, која собом истиче ове зраке раније познатим рентгеновим зрацима. Рентгенови зрацн, као што нам је познато, упоредо са оном својом особином продирања кроз непрозрачна тела и њихова утицања на осетну ФотограФСку плочицу, — располажу тако исто и неком снагом паралисања у наелектрисаним телима, т. ј. обарају њихову електричност. Сваком је позната електрнчна справа — електроскоп, која је снабдевена са два златна листића. Ако бисмо наелектрисали ту огледну снраву, тада можемо на лак начин извршити најпростији оглед, из кога бисмо се могли поуздано уверити, да ће се златни листићи на електроскопу, под утицајем једнородне електрине, одвојити један од другог, ако им примакнемо какво те ш, које добро проноси електрину, на пример бакарну жицу, и тада би се извршило обарање електрине а у последици тога видели бисмс, да су се у првима размакнутп листићи поново саставили. У свестраном испитивању рентгенових зракова дошло се до уверења, да ти зраци посамице узети у разматрање имају моћ обарања електрине у наелектрисаних тела онако исто, као и бакарна жица у напред поменутом огледу са електроскопом; треба дакле подврћи наелектрисане листиће електроскопа утицају херценових зракова, па да у часу изгубе своју првашњу електрину. Та необична интересна појапл објашњује се тиме, што ваздух под утицајем рентгенових зракова, о којему инако знамо да је лош проводник електрине, постаје постепепо добар проводник услед чега електрина, искупљена на површини златних ггросвЕтни гласник , II. књ., 2. св., 1903. 15