Prosvetni glasnik

226 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИ31

листића на елсктроскоиу, уклања се са ваздухом онако исто као и помоћу бакарне жице. Попут такве особитости рентгенових зракова и њихове великс идентичности са тамним, невидљивим, зрацима, какве испушта елемепат ураниум, морамо се свакако упитати: да ли и ови располажу таквом истом особином обарања електрине у наелектрисаним телима, т. ј. да на неки начин нреносе на ваздух акцију ироношења електрине ? II одиста, огледи, које је градио Бекерел у томе правцу истраживања, дали су положан одговор. Са тим огледима утврђено је, да треба само примаћи у неком растојању ураниум ка наелектрисаном електроскопу, и овај би одмах изгубио своју електрину. Да се та појава одиста јавља, уз такво стање ваздуха, који нод утицајем ураниумових зракова постаје добрим нроводником електрине, утврђује се веома простим огледом: такве појаве обарања електрине не бисмо могли опазити, кад бисмо наелектрисано тело одржали у неком безваздушном простору, камо дакле не би била присутна она медија, средина, којој би ураниумови зраци могли дотурити електричност и кроз коју, благодарећи таком нренашању електрине, може наступити обарањо електрине. Када је угод на такав убедљив начин утврђена била снособност ураниумових зракова, да могу кроз ваздух обарати електрину у наелектрисаних тела, тада се већ беше јавила могућност, да се, номоћу електрометричких справа, за сваки посамити случај,-одреди снага или ступањ активна дедања ураниумових зракова. Тим дак.те путем Бекерел-у пошло је било за руком да утврди, како ураниум као елеменат хемијски располаже са 3'Д пута већом активношћу у јонизацији ваздуха или, другим речима, саопштавању електричног преношења, него ли кад је у једињењу са другим телима, у облику ове или оне ураниумове соли. Сви ови Бекерел-ови проналасци убрзо су били допуњени читавом коворком посамитих испитпвања других експериментатора, након чега беше обелодањено, да помснута способност испуштања зрачне енергије, не припада, као што се у први мах мислило, посамитој особини ураниума. Одмах накоп Бекерел-ова проналаска, нашлн су Сипе-ви у Француској п ЗсћтШ у Немачкој, да елемена/г хемијски торнум, има такву исту способност да испушта иевидљиве зраке, који лако пролазе кроз непрозрачна тела, који утичу на осетљиву ФотограФску плочицу и у опште ноказују сва она својства, која је открио Бекерел у ураниумовим зрацима, које је постало становитим Фактом од онога времена, откада је Сипевих и 8сћпшк-ов проналазак бно н од других научника ироверен и детаљно испитана нова својства елемента ториума уз строго научна иснитивања и радове енглеских природњака Оуеп-а и Коиесћсг&г(1-а. Тако исто и у погледу на теориску страиу овога питања била је тачно утврђена способност иоменутих зракова, који су данас у науци познати под називом бекерелових, — да могу обарати електрнну на-