Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

581

Дете, поред свог великог надражаја ломоћу сопствеког посматрања, добија без страног судедоваља ве.шки део за своје душевно развијање потребних основних облика. А.ш позпавање других, за његово васпитање и његов доцнији живот такође важних, остају му са свим непознати, шш с тога, што му се није дала прилика, да их позна, или с тога, што се изгубило из вида, да се његови осећаји употребе на време и у довољној мери. Еад се потражи, до кога је кривица због ове грешке у пропуштању, наћи ће се, да је кривица већа до родитеља но до детета. Дужност је родитеља, као природног васпитача, да прошири осећајни круг искустава код своје деце: излетима у најближу околину места рођења, путовањима у сгране земље, опхођењем са људма, посетама изложби, позоришта, музоја, менажерије, вештачких изложби, Фабрика и радионица, рударства, и т. д. и т. д. И кад родитељска кућа не врши у том иравцу своју дужност, онда не остаје ништа друго, него да се школа прими извршења овог задатка. Њој се пак, на основу претпоставке, да се велики део одвећ важних представа не може прибавити у месту 'рођења, нуде два пута за решење овог задатка: по једном доводи она спољашњи свет у собу учења и упознаје овде своје питомце у „познавању домовине" и у „настави посматрања"; а по другом, она изводи своје питомце у спољашњи свет, она дакле чини са њима излете. Под ученичким излетима или екскурзијама ми разумемо предузета пешачка путовања малог или већег броја ученика под вођством једног или више наставника, па извршило се ово само за неколико часова у слободно школско време после подне — или за више дана. Користи од оваквих излета ноказују се на првом месту у ириродним наукама. Непосредно опажање и иосматрање нрнродних предмета и природних процеса јесте оно, што наставу у природним наукама нарочито обележава. Помоћу њега ученик се навикава, да тачно посматра телесне предмете, па се зато и васпитава, докле се код куће навикава само на површно гледање и на многоструко нетачно и непотпуно посматрање. У слободној природи уче се ученици, да разумеју ону свезу, која постоји између каквоће земљишта, биљног и животињског света; ту, на рекама и речицама могу разуметк механичка и хемијска дејства воде, као и то, да постајању острва и полуострва и одвајању овога од копна, има свог узрока. Ту на посматрању изучавају они тице као и говор дивљачи, па ће убрзо приметити и то, да и животиње на свој начин могу изражавати, опомињати, па. и вршити радост и бол. Доиста о свему томе може се њима и у школи говорити и проповедати, па ради очиглдностн и слике показивати, али се никад не може самом речи, па ма како била