Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

уиознати са кристалом; треба му објаснити да облик овог није случајан, већ да је само нзра.з правилности у унутрашњој грађи коју узима минерална материја при кристализацији; даље да иста минерална материја, под истим приликама, узима увек исти кристални облик, што значи да је правилност у унутрашњој грађи особина саме материје; за тим да је последпца ове правилности и сталност нагибних углова (угала диедрих) и на иослетку, да су најглавннје Физичке особине минерала везане за његов кристални облик. На сва ова питања треба одговорити тако да их ученпк може разумети, а да се не повреде принципи саме науке. Мени се чини да се ово не може постићи простим деФиницијама, као што је иокушано у овој књизи. Овоме мора претходити нарочити увод и огледи са згодно одабраним примерима, чега истина нема ни у страним уџбеницима за више разреде, али га бар има у онима за ниже. Тиме би се у исто време јаче истакла узајамна веза између појединих. особина, на шта је мало пажње обраћено у овоме уџбенику. Да је се писац послужно так.вим једним уводом по свој нрилици не бп му дефиницнја кристала испала онако развучена, па и поред тога непотпуна (стр. 3), а било би му врло лако у много мање речи објаснити шта су кристални минерали. а шта кристаласти агрегати; шта су аморфна тела; због чега кристали нису правплно развученн као геометријски полиедри (стр. 5), па и тзроке симетричности кристалне. Стварне погрешке и недостаци су ови: 1. Г. Станојевић не прави разлику између угала диедрих и ивичних. углова (стр. 5). На ову су га погрешку навели аутори, којима се служио ж који ове углове називају каткад „Кап1еп-« т 1пке1". Међ)тим проФесор бгоЉ на стр. 289, своје „РћузакаИзсће Кгуз1н11о^гарМе" вели: „.. . Дег (ећепе) \У1ике1, луе!сћеп 2\уеГ Кап1еп е^пег Пасће, (I. ћ. с1|е СегаЛеп 111 Депеп 31е 2\уеј апс!еге Иасћеп зсћпе1(1е1:, тН етапЛег еЈпзсћИеззен, ћеГзз! (211111 1Јп1 ;ег8сћ1е (1 уоп „Пасћеп\ујпке1") Кап{епшнке1". Дакле угао диедар је нагибни угао а ивични угао је угао између ивица исте пљосни. 2. На истој страни идентиФиковане су равни симетрије са главним пресецима, ма да главнп пресеци имају други значај у кристалограФији, о чему се и сам писац, говорећи о моноклиничнпм кристалима на стр. 30., уверио. 3. Према закону симетрије како је изложен на стр. 6. изгледа као да је симетрија узрок а не последица правилности на кристалима. Овај закон у опште нема смисла, а најмање за овај уџбеник. 4. ДеФиниција за кристалне осовине на истој страни није тачна, ма да је врло опширна. 5. При разлагању о параметрима на стр. 6. и 7. требало је изближе објаснити оно „ш", бар рећи које вредности у опште оно може имати, а не би ни мало шкодило, да је напоменут и закон о рационалности индекса, јер је то један од најважнијих закона за геометријску кристалограФију. 6. Нетачна је подела тетраедара на стр. 12. у „основне или иозитивне"и „супротне или негативне" јер нема основних тетраедара. 7. Не допадају ми се називи „заоштрена ивица", за случај кад на место постојећих пљосана дођу две нове, и „зашиљен рогаљ", кад на место старих дођу нове пљосни, јер се противе самој природи ствари пошто и ивица. и рогаљ постају тупљи. За рогаљ је боље рећи завршен или како г. Станојевић вели „увршен" рогаљ, а за ивицу и сам немам подесног назива. 8. На стр. 15 се каже: да се комбиновати могу „еамо облици истог система (и симетрије)". Неће ово разумети ни један ученик. Боље је њима изближе именовати категорије облика, који се могу комбиновати.