Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВКТА

9. На стр. 17. стоји да „закон кристадне симетријо" захтева у тетрагонадној системи „двојне пирамиде", што у ствари не стоји, иначе бисмо минерал вулФенит морали уврститп у изузетке, који не следују законима симетрије, а таквих у кристалограФији нема. 10. Из поделе ромбоедара на стр. 24. у „основне (позитивне)" „супротне (негативне)" изгледа да писац и сам није на чисто с тим шта је основни облик. Ако је хексагонална бипирамида основни облпк за хексагоналну систему, онда ни један ромбоедар није основни већ су сви изведени. Али, ако се због надмоћности хемиедарских облика у овој системи одвоје ромбоедри за се, оида ће основни битп онај, који се на дотичном минералу најчешће јавља, па био он десни или леви. 11. Став о облику главних пресека код ромбичне системе на стр. 26. није тачан, јер ти пресеци, бар два од њих, могу бити и правоугаоници а не ромбоиди, на пример код ромбичне призме. Реченида: ^Симетрија у ова три главна правца је неједнака" нема никаквог смисла. 12. ДеФиниција за макродоме и брахидоме на стр. 27. је погрешна, јер ни једна ни друга од ових призама не сто.је „управно на вертикалну осовину". 13. Реченицу на стр. 30.: „Ове хемипирамиде разликују се као иозитивне и негативне према томе, да ли односни нарови нљосана леже уз краће (позитивне) или уз дуже клино-дијагоналне ивице (негативне хеми-пирамиде)" нисам могао разумети, а, судећи но овим „клинодијагоналиим ивицама" изгледа да је не разуме ни г. Станојевнћ. 14. Главни пресек код моноклиничне призме није ромб, већ ромбоид страна 30. 15. Из онога, што је на стр. 34. и 35. о близним кристалима речено, излази да је раван ближњења исто што и раван додира, као и да је ова раван увек раван симетрије за близанац, што у ствари не стоји. 16. Дефиниција за цепљивост на стр. 40.: „Отуд долази да се многи кристали у овим нравцима лакше раскидају, а у правцима управним на ове лакше цепају т.ј. тако деле да се деобне пљосни подударају с кристалним пљоснима", није ни тачна ни лепо исказана, а наведени пример калцит ни најмање је не доиуњује, већ је прави још гором. 17. На истој страни погрешно је речено да су галенит и камена со цепљиви по „октаједру". 18. Напомене: о „редовним" и „нередовним" зрацина на стр. 44; о поларизацијоним апаратима и ноларисању светлости, нотиуно су излишне; а тврђење, да ће се, кад се међу турмалинске плочице метне какав кристал с двојним преламањем, видети увек „јасноћа", погрешно је. 19. Не видех нигде опис Флуоресценције. 20. За ожагрину је требало мало боље објашњење, а не само рећи да је то „сублимовани производ" стр. 51. 21. Незгодан је назив „Положајне прилпке минерала" за њихов начин појављивања у природи, стр. 53, а ситни текст о слојевима и складовима треба са свим изоставити, јер се њиме не може нико користити. Иначе му је право место у Геологији. У посебну Минералогију унето је много више минералних врста него што је потребно, више него што се и намењеним програмом за Минералогију тражило (Просвет. Гласник, јуни, 1902, стр. 643). И у овоме делу било је премештања и одстуиања од већ усвојеног реда, што ни мало није допринело нросветни глдсник, I. књ., 2. св., 1904. 7