Prosvetni glasnik

102

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На завршетку молнм најучтивије Главни Просветни Савет, да, ако се овај реферат може још примити, извини што сам због разних узрока толико одоцнио. 7 Септембра 1903 г У Неготину. Понизан Владислав Сантнер проФесор РеФерат г. Бикловића о нрвоме издању ових књига, који је прочитан на једном ранијем састанку, гласи: Г^давном Просветном Савету На свом 800. састанку Главни Просветни Савет указао ми .је част, поверивши ми уџбеник г. Радосава Васовића, проФесора гимназије Краља Адександра I., „ГеограФију за средње школе", део I, II, III и IV, да га прегледам и Савету реФерујем о томе, да ли се он може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средњих школа. Прегледавши сва четири дела ове књиге, нашао сам да уџбеник г. Васовића одговара програму, прописаном за земљопис у нашим средњим шкодама. Што се тиче научне вредности овога уџбенака имао бих да наведем ове погрешке или мане у изради његовој: У I делу, а у одељку „Посебна геограФија", цео онај одсек под I, у коме се говори о дневном привидном кретању сунчевом, о обртању земље (ротацији) и о оптицању земље (револуцији), сувише је научан за наше ђаке I разреда, којима је овај део г. Васовићевог уџбеника намењен. До душе истина је, да је тај одсек тако израђен према туђим уџбеницима, којима се г. Васовић служио, али морам напоменутн да су ти туђи уџбеници намењени и за туђе ђаке, који долазе у средњу школу са већом спремом од наших ђака. У Немачкој и Аустро-Угарској већ се у основној (народној) школи објашњава ротација и револуција земље у геограФској настави, исто се тако и основи Физике (ДаХиг1ећге) већ и у основној школи уче, те онда тамошњи ученици при ступању у гимназију већ могу разумети изналажење северне тачке хоризонта звездом поларницом и спуштањем најкраћег лука од ње по небеском своду на хоризонту (стр. 5.), могу замислити краћање и дужање дневног лука сунца и дужање и краћање сенке, које је с тим обрнуто у вези (стр. 6.), јаче загревање земље сунцем према томе, што је сунце на већој висини изнад хоризонта те му зраци долазе на земљу управније (стр. 7.), одређивање подневка продужавањем сенке у подне (стр. 13.), одређивање упоредника пресецањем подневачке пруге под правим углом другом линијом, што иде са истока на запад и продужавањем ове линије око целе земље (стр. 13.), итд. Међутим наши ђаци при ступању у гимназију ваља тек да се упознаду са основним нојмовима из геометрије и Физике, те ће им. бојим се, овако излагање, при коме се од њихове моћи схватања много тражи, а које би имали да слушају већ у првим часовима своје геограФске наставе — чак и уз претпоставку, да наставник има при руци зарад објапгњавања свега тога помоћна наставна средства, као индукциони глоб, телуријум и др. — бити одвећ тешко и неразумљиво. С тога сам мишљења, да би овај одсек, који, узгред буди речено, заузима читаву */ 4 ове књиге, I дела „ГеограФије", ваљало изложити мање научно али више удешено према моћи схватања наших ученика I разреда. Могао би бити краћи, прегледнији, па ипак да буде ученицима јасан.