Prosvetni glasnik

радња главног просветног саввта

103

Што би пак са научне стране изгубио, то би се накнадило, у математичкој геограФији, кад се учениди већ буду упознали са геометријом и физиком . У том погледу бољи је Земљопис Карићев, који је до сада био у употреби у нашим средњим школама, у коме је овај одсек израђен мање научно али много боље одговара узрасту ученика I разреда. Даље, код појединих места имао бих ово да кажем : На стр. 4., у реченици „ова пруга, која иде преко целог хоризонта и с-паја северну и јужну тачку", место речи „хоризонат" ваља рећи „хоризонтова равнина", пошто је на стр. 3. хоризонат деФинисан као „круг, по коме нам изгледа да се небо са земљом саставља", те је према томе јасно, да подневачка пруга не прелази преко тога круга , него преко равнине, коју тај круг обухвата, а то је хоризонтова равнина. На стр. 5., где је реч о поларници, у реченици: „Она ,је опет у нсто таквој само мањој слици", тачније ће бити „у сличној, само мањој слици" и т. д. На стр. 9. треба Кеаипшг место Кеотшг. Што је на стр. 10. речено о ару могло би сасвим изостати, пошто се у целој овој ГеограФији даље нигде не примењује; томе је место у рачуници. На 11. стр. стоји „они (т. ј. наши стари) нису знали да што се гледалац више пење у висину (на неку кулу, тороњ или брдо) да му хоризонат постаје све већи и даљи, те му је видик све пространији". По све је невероватно, да то наши стари нису знали; па да зашто су онда подизали куле мотриље, и то нарочито на високим местима? С тога би требало ову реченицу изменити, као што је требало рећи и шта је видик, попгго се он овде помиње, а раније ннје деФинисан, него само хоризонат или видиков круг, а баш из поменуте реченице („ хоризонат све већи и даљи и видик све проетранијн") види се, да г. Васовић хоризонат и видик не сматра да су једно исто. (У другнм уџбеницимЈ усвојено је да су хоризонат и видик једно исто [Гајстбек, Основи математичке геогравије]; ако би и г. Васовић био тога мишљења, онда му ова реченица не ваља са стилистичке стране.) На стр. 12., где је реч о округлини земље, могло се поменути, да је спљоштена на половима. На стр. 18. (§ 31.) израчунавање обима иречника и иовргиине земље и сувшие је прерано за ученике I разреда, који се тек почињу упознавати са геометријским појмовима. Довољно је рећи само колико свако од ових износи, а како се израчунавају могло би се нанослетку ситним писменима увети у какву напомену или, најбоље сасвим изоставити. На стр. 23., од два назива „грот или плазина" ваља задржати само други, јер грот није комађе истрошених стена, него нарочити оштри облик планинских врхова. Нетачна је деФиниција тресаве на стр. 24.: „Тресаве су она иодводна места која су обрасла травом", боље би било рећи „језера, која су око обала потпуно застрта слојем језерских биљака, којих и по самом језеру има". На стр. 25. била би потребна скица зарад објашњења главице, плоче, шиљка, зуба и т. д. На истој страни ваљало је додати уз називе планински ланац или верига још и иланинско било. На стр. 26. не би било на одмет поменути уз иревоје и различна имена њихова: иревала, седло, ирослои, сутеска, 1 увала. На стр. 29. сасвим је излишно упућивање на секције специјалне карте, дошто оне у опште и не долазе до руку ученика средњих школа а најмање до руку ђака I разреда. § 53. о добијапу иресека или ирофила неке иланине ваљало би са свим изосгавити као по све непотребан по изучавање геограФије по овом уџбенику. Само последња алинеја тога §, шта је орограФија, може остати. На стр. 30. не би било згорег објаснити иостанак извора. На стр. 31. ваља додати деФиницију за ставе и вирове, а на стр. 33. уз речни систем и назив речна мрежа. За ставе већ и зато, што се помињу у II делу