Prosvetni glasnik

104

11РОСВВ1НИ ГЛАСНИК

ове „ГеограФије" (стр. 64.), као год што се у II делу помињу и бртци, чије деФиниције такође овде нема. На стр. 35. кад се већ. помињу далматинске драге, требало би поменути и норвешке фјордове. У онште су драге на овом месту тако дефинисане, да изгледа, као да се сви узани а подугачки заливи зову драге, а не само они на источној обали Јадранскога Мора. Нетачна је деФиниција пристаништа, као да су то, „мање драге , које су високом обалом заклоњене од ветрова", пошто пристаниште не мора баш бити драга. Мало ниже. код деФиниције за мореуз, могао се навести и термин отока, пошто се доциије употребљава у овом делу, а могло сејош поменути да је канал иошири мореуз. На стр. 40. неподесна је дефиниција росе и слане: „Ако се магла (т. ј- згуснута водена пара при земљи) још већма расхлади онда постаје роса или слана". Међутии, пре тога речено је „ велике масе ледених капљица или ледених иглица, кад су близу земље зову се магла", а тога не треба за стварање росе. Ваља дакле у деФинпцијн росе и слане изоставити рен магла, која може само збунити ђака 1 .) Исто .је таква де®иницијаолује: „јака киша праћена муњама и грмљавином". Олуја (Цп^ешМег, бШпп; вртуна, вијор) јесте врло јак ветар, који може да прати јаку кишу или тучу уз муље и грмљавину. а само јака киша с муњама и грмљавином јесте непогода, пљусак. Термин „падежи" (за водени талог) не употребљава се иначе нигде у овој „ГеограФији", те би и овде могао отнасти као ненотребан. На стр. 43. уз „средоземна или бела раса" ваља још додати „или кавкаска јер се тако помиње у II делу (стр. 19.). На стр. 47. стоји „сва остала многобројна острва по Великом Океану, зову се једним нменом Полинезија", а међутим у IV делу (стр. 93.) „сва друга острва, растурена ио Вел. Океану, која су се раније називала Полинезијом, имају сада заједнички назив ОкеанијсС. Ово би требало довести у склад. На стр. 48. острва између Северне и Јужне Америке погренгно су назвата „Задњо-Индиска" него треба „Западно-Индијска". На стр. 49. стоји: „Највеће је језеро (у Јужној Америци) Маракаибо"; међутим (по ВеуЛШг-у) то није језеро него залив. На стр. 50., говорећи о животињском свету Јужне Америке могао је г. Васовић да помене још што год, а не само да се ограничн на инсекте и лептире и кајмане. То је могао у толико пре учинити, што и сам вели да је животињскн свет у Јужној Америци врло разнолик. На стр. 52. нетачно је речено да. „по нреријама лутају велики чопори дивљег говечета... бизона"; то је некада било, а сад се бизон већ из многих области аовукао. И сам г. Васовић каже у IV делу своје „ГеограФије", стр. 71.: на место многобројних вукова, медведа, јелена и бизона, који су аотиснути у неаристуаачне иоларне или иланинске иределе, сад су размножене овце и т. д." На стр. 55. незгодна Је стилизација „у неким европским колонијама и једноме делу Абиснније уведено је хришћанство", из чега би се могло помислити да је у Абисинији уведено хришћансгво кад и у тим евронским колонијама, а међутим Абисинци су од старина примили хришћанство, као што и г. Васовић каже у IV делу своје књиге (стр. 56.). На стр. 55. кад каже да су народи у јужним земљама афричким безбожници, г. Васовић хтео је ваљда рећи многооошци, јер безбожника управо и нема. И он сам на 45. стр. делећи народе по вери разликује само једнобошце и многобошце; откуда дакле сада безбожнициУ Исто је таква алватна и напомена на стр. 56. о оазама: „оазе

За постанак росе пије иотребно да се нодена пара при земљи охлади до тачке мржњења, кио што. у иродужењу. каже г. ВасовнК. Тада постаје слана. 1'оса лак иостаје. ако се које ведре ноћн тонлота цредметпма на земљи саусти за неколико стеаепи испод тоилоте атмосљерског ваздуха.