Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА

105

служе као иристаништа путницима који нутују нреко Сахаре". Према деФиницији, коју је г. Васовић дао за прпстаништа, ово већ не иоже остати, него ваља реч иристаништа на овом месту заменити другом којом, н. пр. са одморишта. Нетачно је речено на истој страни: „Орање и Јужно-Афричка Република јесу државе слободних холандских сељака ," из чега би се могло буквално иомислити, да су то заиста какве независне холандске сељачкс државе. Међутим засновали су их Бури, т. ј. сељади, холандског порекла. На стр. 58. поленути су заливи Тонкин п (Јијам. Ну по тој аналогији ваљало би онда рећи и залив Ђенова, залив Лијон, залив Бискаја и т. д. Тонкин и Сијам су две државе а заливе је боље назвати Тонкински и Сијамски. На стр. 62. стоји: „Турска Азија, где је порекло монголским Османлијама..." Ваљда је г. Васовић овде хтео рећи, да су монголске Османлије (прави Турди) пореклом из Турске Азије. Ну то не стоји, дочим су Турди нореклом из области источно од Касписког Језера, из Туркестана и југо-западног Сибира до пустиње Гоби. На стр. 65. погрешно је речено: „ Уз источну обалу овога (Пиринејскога) полуострва находе се Балеарска острва", него треба „ирема источној обали" и т. д. На стр. 74. а тако и у II делу стр. 123.. помињу се земљоуз (превлака) Коринт и залив Коринтски. Зар не би боље било за једно и друго удотребити придев коринтски, те рећи и Коринтски земљоуз? Исто тако боље би било рећи канал Отрантски место Отранто (иста стр. а тако и у II делу). На стр. 75. стоји: „У Источно.ј Србији, где се држи да престаје Балкан, находе се наше нланине, које су 'Бердапском клисуром одвојене од Кариата. Тако се Балканов венац, преко наших планина, наставља на Кариате". Ово није тачно; јер ире свега Кариати прелазе и преко 'Бердапске клисуре у Србију и одвојени су од планина Ртњеве групе хомољском котлином, од Старе Нланине дрноречком (Глас БХШ Срд. Краљ. Академије, стр. 44.), а друго, Балканов венац не наставља се на Карпате, него се балканска и карпатска планинска система размимоилазе око црноречке котлине (Љн1. стр. 52.) На истој страни даље стоји: „Оне (планине динарског система) су наставак јужних Алпа". Ни ово није тачно, јер динарска планинска система је орограФски и тектонски независна од Источних Алпа, и није њихово продужење као дгго се до сада узимало (в. Глас БХШ стр. 56.). Нри дну на истој сграни стоји: „Динарсви се систем преко Албанских планина наставља на планину Пинд у Грчкој". Међутим то не стоји, јер на просгору од Скадра до Бањске и Митровице с-нољне боре динарске системе, које су ближе Јадранском Мору, задржавају динарски правац и иотону у равници Задримља и Забојане, сучељавајуКи се иод туиим углом са алоанским борама меридијанског иравца (дакле не настављају се преко љих даље) а унутрашње боре повијају према си. (Глас БХШ стр. 56.). У I делу „ГеограФије" на стр. 5. стоји да је крајња тачка Европе на занаду под 9°30' западне дужине, у I делу пак под 9 Г , што треба изједначити. Одвећ је прерано за ђака II разреда тумачење постанка имена „Европа", јер би требало деци об.јашњавати, зашто баш долази од речи, која значи мрак, и какав је то језик стари асирски. То се може напослетку унети у какву напомену и оставити за понављање, када учениди већ буду слушали што год о Асирдима. На стр. 6. у прегледу мора, која разуђују европско копно с јужне стране, требало је још навести и Мраморно и Тиренско море. Неподесан је назив удови за гране трупа кога континента, пошто се тај термин више употребљава за делове тела човечјег или животињског. У прегледу грана, што се од европскога трупа пружају, није сиоменут Крим, међутим Британским острвима, и ако континенталним, није ту место, јер будући су