Prosvetni glasnik

106

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

острва не хреба их набрајатп мођу иолуострвима, ношто то у ђака II разреда може произвести само забуну. На истој странпстоји: „Цела је Источна Еврола пространа", ваљда треба да стоји пространа низија, јер овака каква је ово би била сасвим излишна реченица. Планину Јаилу (стр. 7.) не треба рачунати у граничне планине, пошто је полуострво Крим, на коме је она грана европског континента, а мало ниже планина Јаила и јесте урачуната у европске планине. Па стр. 11. погрешно је наведено да се железница преко Св Готхарда спушта у долину реке Еча, него треба у долину реке Тичина; Еч је много даље на истоку. На. истој страни незгодан је стил у реченици, којом се одређује место, где Карпати почињу: „ На десној страни Дунава, где се свршавају Источни Алпп, почињу с леве стране Карпати". На сгр. 14. номињу се лимани, а није речено шта су то, а као год што је објашњено шта су делте, требало је објаснити и лимане, и то још у I делу ове „ГеограФије". Са непажње има на овој страни и оваква омашка: „У области старих глечера долазе предели око Источнога мора (Скандинавија, Финска, Северна Русија, Скотска, Искра) 1 - ; ове две последње нису пак око Источнога мора. Међу балтичким језерима могло се још по.менути језеро Иљмен. На стр. 16. помињу се континентални ветрови, а међутим у I делу није казано какви су то ветрови, па ни овде нема им објашњења. На стр. 20. стоји: „Њима (Романима) су у неколико слични Грци, Цинцари и Арбанаси". Грци п Арбанаси нису Романима слични него чине засебна народна. племена, и Цинцари не само да су им слични, него <'у им и сродни. Исто тако не стоји ни да су Словенима нешто мало слични Лети и Литванци, дочим је то сасвим нарочита народна целина. На стр. 21. помиње се фабричка индустрија; нигде пак у целом делу нема објагањења шта је то управо индустрија и каква она може бити (домаћа, занатска, -Фабричка), те би то ако не раније а оно бар овде, где се говори о занимању европскога становништва, требало објаснити. Иогрешно је што стоји на стр. 26. да су динарске планине наставак Јужних кречњачких Алпа, дочим је динарска планинска система, као што сам већ горе номенуо, орограФски и тектонски независна од Источних Алпа и није њихово продуагење, него су јужни, поглавито кречњачки делови Источних Алпа у ствари део динарске системе (Глас [-XIII стр. 56.). На стр. 27. термин крас сасвим треба избацити, пошто се у нашој геограФСкој литератури већ одомаћио назив карст. Отуда ни придев крашки (на истој стр.) не треба употребљавати него место њега само карсни. На стр. 29. могло се нарочито нагласити, да су Северна Бугарска и Источна Србија под утицајем климе Источне Европе, као што је речено на стр. 17., јер је на истој 29. стр. и за пределе јужно од развођа наглашено, да су нод утицајем средоземне климе, а за пределе северно од развођа да су под утицајем средњеевропске климе. На стр. 30. стоји: „на свима тим планинама, по увалама (цирковима)... одрже се знатне количине снега преко целог лета". Међутим увала и цирк нису једно исто: што г. Васовић мисли, то су циркови, а увале могу бити и друге какве депресије у карсту. На том је месту требало о цирковима коју више рећи, и то у толико пре што се они доцније опет помињу (стр. 76.). Неразумљиво је (стр 33.) зашто је положај Србије на истоку одређен ирема париском меридијану, кад је иначе узет гринички меридијан као полазни. У томе треба једнообразности, а особито зашто баш код Србије чинити изузетак? Сувише је алватна реченица на стр. 34. о планинама у Србији: „не зна се које планине коме систему припадају" ; јер ако у томе на појединим местима и може бити сумње и теорисања, опет зато поменута реченица нема оправданог разлога да може бити у једном уџбенику геограФпје