Prosvetni glasnik

110

просветни гласник

грани Велике Британије, немачко је Носћ1апс1е преведено час са висија а час са височина, што у ђака може произвести забуну, да то нису називи за разне висинске облике? Узгред буди речено, термин височина у I делу г. Васовићеве „ГеограФије" није објашњен ни паведен. На 77. стр. стоји, да су Данској остала из срећнијих времена поред других и неколико мањих острва у Задњој Индији. То је иста погрешка, ко.ју је г. Васовић учинио и у I делу своје „ГеограФије" на стр. 48., пошто се острва између Северне и Јужне Америке не зову Задњом него Зааадном Индијом. На стр. 81. помињу се Ааиланђани, а на стр. 26. зову се Лааонци; боље би било задржати само једно име. Сем свега овога једна је мана овог III дела, што нема угврђеног расиореда градива. Тако, хоризонталну разграну Италије и Немачке боље је било изложити пре висинске, као што је то г. Васовић учинио код хоризонталне разгране Пиринејског Полуострва, Британских острва и Русије, што је и логично правило. Духовна Култура Немачке изложена је ире насељености а Скандинавије иосле ње, код осталих европских држава пак и не иомиње се. Оваквим мењањем распореда градива, које се у овом III делу г. Васовићеве „ГеограФије" може чешће наћи, отежава се пак изучавање самога предмета. У IV делу одмах на стр. 3. стоји, „да се Азија и Америка сваке зиме везују у Беринговом мореузу чврстим леденим мостом, којим се још од најстарије прошлости одржавала лака веза између „Старога и Новога Света". Читајући ово може се помислити да је та веза у том смислу лака, да је у велико олакшавала саобраћај између та два дела свота. Међутим очевидно је значење, да је веза само овлаш, те зарад избегавања двосмислености боље би било тако, или бар томе слично, и рећи. На стр. 14. стоји: „један китајски цар први је иронашао и употребио плуг у земљорадњи". Овојепотпуно излишно на овом месту, јер овакво народно предање, и то још овако нозитивио речено, не снада у круг озбиљног уџбеника геограФије. На стр. 32. налази се термин хрбат (за. планински гребен — Кавкаски хрбат), који није наведен у I делу ове „Географије". На стр. 38. Иркуцк на Ангори, а треба на Ангари. На стр. 43. стоји, да је од четири Велико-сундска острва највеКс Јава. Јава је на против најмање од тих острва, која се по величини нижу овим редом: Борнео, Суматра, Целебес, Јава. На стр. 44. острво источно од Суматре боље је писати Банка место Бангка, у толико пре јпто је и прво нисање усвојено (в. буДотс-^а^пегз МеЛос!. бсћиЈ-АИаз) а друго се не може ни изговорити. На истој страни могла је сасвим не бити последња реченица „и од тада (1898. год.) сунце Шпанској држави редовно залази", будући је то иронична шала, којој у овом уџбенику нема места. На стр. 47. помиње се земљин орах, а на стр. 57. земљани орах; боље би било задржати само један назив. Реч незнабоштво (стр. 66.) ваља заменити са многобоштво, из истих разлога, које сам већ горе навео. Место Јоханисберг (стр. 62.) ваља да стоји Јоханесбург. На стр. 65. у реченици: „...у новоме свету главна је висија на западној ивици континента и упућује све реке на исток, у „Атлански океан", треба место све реке рећи вепину река, иначе реченица не одговара истини. На стр. 70. под насловом „Биље и жнвотиње" говори се само о биљу а о животињама никако, а код Јужне Америке (стр. 86 и др.) већ ни таквог наслова нема. Пошто о томе ни у I делу „Географије" није много речено, то ће ученици о животињском свету Америке добити врло нејасан појам. На стр. 85. за Мале Антиље требало је поменути да прииадају не само Французима и Данцима, него и Енглезима. На истој страни староседеоци Западне Индије зову се Еараиби, а на стр. 92. Кариби; боље би било задржати само једно