Prosvetni glasnik

РАДВА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

111

име. На стр. 91., као год и у I делу на стр. 50., иогрешно је именована држава у Јужној Америци Чилое. Она се зове Чиле, а Чилое острвље које чини најсевернији део пустог патагонског острвског низа. Највеће међу тим осгрвима такође се зове Чилое (в. беуДШг, стр. 138.). На стр. 93. врло је нетачно речено: „Многобројна острва, што се находе између Азије, Африке и Америке, убрајају се у пети део света". Према овој деФиницији ваљало би чак и Мадагаскар и остала острва у Индијском океану убројати у Аустралију. Тачније би било, да је речено: многобројна острва што се находе у Великом Океану источно од азијских острва" и т. д. На стр. 96. место артезиски бунар згодније би било узети код нас већ уобичајени назив артески бунар. Уз све ово, што сам до сад казао, имам да напоменем да г. Васовић говорећи о становништву увек само излаже народност, веру, привреду и начин живљења, историјски развитак, а нигде се не дотиче народнпх обичаја, одела, нарави, војске, Флоте и др., чак ни где је говор о Србији и Србима нема о томе ни помена. То би пак — нарочито народни обичаји — било од користи по тачније дознавање појединих народа, а требало би и зато о томе коју рећи, што учениди иначе, сем у геограФији, неће ни имати прилике да о томе што год у школи слушају. Што се тиче аедагошке стране књиге, садржина у овом удбенику изложена је јасно, а односно арегледности већ сам поменуо да би у I делу под насловом „Општа геограФија" одсек I могао бити прегледнији, да би било боље да је хидрограФија свуда издвојена од орограФије, ну нарочито би у погледу прегледности могао III део бити брижљивије израђен, јерјепрвона појединим местима сувише опширан нарочпто при излагању климе и историјског нрегледа појединих држава, као што сам горе казао, а друго, сем наслова појединпх држ,ава, нема даље деобе на одељке и чланове, од којих би сваки требало да има свој наслов (положај, границе и величина; висинска разграна; реке; клима и т. д.), као штојетоу1иП делу. Отуда овај III део и самим обликом изостаје иза осталих делова, јер немајући довољно прегледности тежи је и за читање, а. тпме се пак у ученика неминовно мора губитн и интерес за саму садржину. И у IV делу код држава више разрађених требало је на то обратити више пажње, иначе овде тај недостатак није толико осетан, ношто се ту, у деловииа света сем Европе, државе не изучавају онако опширно као европске државе. Још је једна мана, што у г. Васовића нема утврђеног раснореда градива, што сам при оцени III дела такође већ нагласио, а тиме се такође отежава изучавање предмета и губи интерес у ученика. Обим књиге умерен је, јер не прелази обим уџбеника, који је до сад био у употреби у нашим средњпм школама (Земљопис од Карића), тако да се уз програмом одређени број часовл може како ваља прећи. Стиљ је, све у свему, лак и разумљив. Што се тиче самог језика, имао бих прво да напоменем, да г. Васовић није повољно ни доследно решио питање о изговору и писању туђих имена, о транскрипцији њиховој, јер док с једне стране иде с тачношћу тако далеко, да пигае Моблан (Моп1 В1апс), Мороза (Моп1е Коза), Сичилија (место код нас већ уобичајеног изговора Сицилија), дотле с друге стране има оваква имена: Гујана (део I, стр. 50.; IV, с. 87. и 92.) место Гвајана, Тајмур (I, с. 58.) место правилнога Тајмир, као што је у IV делу стр. 4. и рекао, Корнувал (II, с. 8.) место Корнуол, Лити-узен и Кадии, (III, с. 68.) место Питиузи и Кадис, каро (IV, с. 60.) место кару, Блемфонтен (IV, с. 61.) м. БлумФодтен, залив Фунди (IV, с. 68.) м. Фенди, планине Алгенске и Алгени (IV, с 69.) м. Алегенске и Алегени, као што је на стр. 76.