Prosvetni glasnik

112

просветни гласник

и у I делу стр. 51. правилно речено, Антили (IV, с. 84.) м. Антиљи, Факланд (I, с. 48.) и Фалкланд (IV, с. 86.) м. Факленд, Мак Клуре (IV, с. 100.) м. Мек Клур, Норденскиелд (IV, с. 100.) м. Норденшелд. У IV делу на стр 40. стоји Хајдарабад, а одиах за тим на стр. 41. Хајдерабад. Час налазимо реку Шакензи (IV, с. 69.) а час Мекензи (I, с. 51.), час реку Море (Миггау, IV, с. 94.) а час Мере (I, с. 46.), језеро Онега (III, с. 21.) и Оњега (1, с. 66.), језеро Онтарио (I, о. 51 и IV, с. 79.) и Онтерио (IV, с. 69.), град Мелборн и Сиднеј (I, с. 47.) и Мелберн и Сидне (IV, с. 97.), Тонкинг (I, с. 62.). и Тонкин (I, с. 58, и IV, с. 42.), Коншешина (I, с. 62.) и Кончинчина (IV, с. 42.), Сикок (I. с. 63.) и Снкоку (IV, с. 20.), од којих је имена увек само на другом месту наведена транскрипција иравилна. Док с једне стране налазимо име највишег врха у Крконошима, ЗсћпеекорГе, преведено са Снежи врх (II, с. 131.), планину МсМе1 са Смречина (II, с. 131.) а име реке Св. Лоренце у Америци у IV делу са Св. Ловра , дотле %гсаг1ећегде (8сћ\уагге Вег§е) у Јужној Африци налазимо не само неиреведено него унакарађено у Цвартеска брда (IV, с. 60.) и т. д. У потпуно добром и брижљиво израђеном уџбенику за геограФију таквих погрешака и недоследносги не би требало да буде или бар требало би да су сведене на најмашу меру. И сриски језик , којим се г. Васовић служи, није сасвим без мана., јер има појединих недостатака и недоследности, којих .је могло и не бити, да је г. Васовић обратио на в мало више пажње. Тако од именица на „ија" налазимо без строгог иравила изведене придеве час са оним ј из наставка а час без вега. Поред аустралиски (I, с. 43. и 46.) налазимо и аустралијски (IV, с. 95. и 97.), поред азијски (I, с. 59., II, с. 5. и 116., IV, с. 4.) има и азиски (II, с. 5. и 6.. IV, с. 5.), поред италиски (I, с. 65.) има и италијски (II, с. 109.), тако исто индустријски (II, с. 56., 75., 142.) и индустриски (II, с. 121.), софијски (II, с. 117.) и софиски (II, с. 119.), тавријски (II, с. 128.) и тавриски (II, с. 129.), алнијскн и алписки (II, с. 129.), аустријски (II, с. 129. и 143.) и аустриски (II, с. 142.), иреисториски (III, с. 6 ) и историјски (III, с. 9., 27., 68.), индиски (IV, с. 3.) и индијски (IV, с 39.), персијски (IV, с. 25.) и персиски (IV, с. 32.) и т. д. Исто тако налазимо двојаке облике: евронејац (IV, с. 48., 57., 61.) и европљанин (IV, с. 64., 66., 67., 85., и др.), шпањолски и шпански (IV, с. 90.); боље би било да је усвојен само један, и то увек онај други правилнији облик: европљанин. шпански. Присвојне придеве, изведене од особних геограФских имена и од имена лица, г. Васовић пише често малим иисменом; тако се налази: целзијусов и реомиров (I, с. 8. и 9.), сенин, лоарин (а у III делу, с. 55. и Лоарин), сонин, ронин, пекингов (IV, с. 17.), јанцекијангов (IV, с. 17.), нилов (IV, с. 53. и 55., а на стр. 59 Конгов), гангин (IV, с. 41.), индов (IV, с. 41 ), и т. д. Поједине речи налазе се двојако писане, тако поред Европа. Евреји, еванђеље (I, с. 45.), како г. Васовић пише, може се наћи п Јевреји (II, с. 56.), Јегејско море (I, с. 65.; II, с. 6.; IV, с. 28.); Иркутск (IV, с. 37.) и Иркуцк (IV, с. 38.); Индостан (IV, с. 4.) и Хиндостан (IV, с. 38.); Љтајац (IV, с. 14.) и лонголац (IV, с. 18.); богатство (II, с. 57., 95., 142.: IV, с. 15., 32.) и, цравилно, богаство (IV, с. 34., 43.); мађарска 7/уста (IV, с. 7.) и пуста (IV, с. 17.); винодељска (II, с. 57.) и виноделска (II, с. 62.); Никшићко (II, с. 89.) и Никшићско (II, 92. и 96.); острва Лиу-Киу (I, с. 58.) и Лију-Кију (I, с. 63.). Даље код г. Васовића има придев карстки (II, с. 114.) и Ришски (III, с. 20.); Викторино језеро (I, с. 54.; IV, с. 58.) место Виеторијино. Налазе се но где-где и овакве речи и облици: од ноћију (I, с. 8.