Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

113

и 22.); без да (I, с. 31.); „распоред животиња зависи на арво место од климе (I, с. 42.); „ова два мореуза разликују се од река због велике дубнне, а и због тога што.. ." (II, с. 24.); срестава (II, с. 121.), престављати, иреставник (III, с. 6.; IV. с. 40., 56.); сво (м. све, III, с 65; IV, с. 50. и 51.); топал (II, с. 85.); хрђав (II, 87. и 96.) и најхрђавије (II, с. 100.); дохваћа и дохваћају (I, с. 38. и 50. и III, с. 43.), док у I делу, стр. 51. и 63., стоји правилно дохвата; счврсне (IV, с. 60.); „језеро Чад, у које утиче неколико реке" (IV, с. 56.); подиго (II, с. 101.); појавијо (IV, с. 42.); наносу (м. наносе, од наносити; IV, с 95.); Шветска (III, с. 80. и 81.) и багдатски (м. Шведска и багдадски; IV, с. 30.); бињаџија (IV, с. 24.); за људе стоји у IV делу на стр. 39.: „Тада настаје у тим пределима страховита глад, од које стотинама мањкавају " (место умиру). „Они (људи) се по боји коже и ио кроју њиховог (м. свога) тела разликују једни од других" (I, с. 43.). „Мухамеданци верују у науку њиховог (м. свога) пророка Мухамеда" (I, с. 45.) Особито је омиљен г. Васовићу придев бездрветан (II, с. 116., 118 и др.,) који је прост превод немачкога ђаит1о8, а на једном месту (II, стр. 118.) има и суперлатив најбездрвнији! 0 тохничкој изради, о слогу, штампи и т. д. и цени појединих делова „Географије" не бих имао шта рећи, једино имам да замерим, што има доста штампарских погрешака, па међу њима и таквих, каквих не би требало да буде у једном уџбенику. У I делу неке су поправљене, а у осталим деловима и нема таквих исправака. Три особито крупне погрешке поправљене су мастилом у егземпларима, које сам имао на разгледању. („У њој [Арабији] има још неколико самосталнпх државица, по којима живе црначка номадска племена Бедуини [I, стр. 62.]; Велику Британију од Ирске одваја Црно море [III, с. 69.]; Судану на југу лежи највећа афричка висија, која се пружа цреко целога континента, од Атланскога до Великога океана [IV, с. 57.]), али ми није познато, да ли је то учињено и по свима осталим егземпларима. Од осталих погрешака главније су ове: у I делу, на стр 37. и 64. стоји Севе^о-ледени океан место Северно-ледени, како је нначе г. Васовић усвојио; Карпегариски залив м. Карпентаријски (с. 46.); Велики Сннд (с. 63.) м. Сунд (управо треба Велико-сундска острва, као што је речено у IV делу, стр. 43.); у II делу на стр. 9. превој Шплинген м. Шплиген; Гарњачко ждрело (с. 41.) м. Горњачко; вис Лингкован (с. 41.) м. Лишковац; река Мушица (с. 73.) м. Мушница; острво Шилт (с. 126.) м. Шит; у у трећем делу полуострво Каламбрија (страна 13.) месте Калабрија; Допрат (страна 27.) м. Дорпат; Линенбуршка пуста (1дшегЉигдег НаМе) м. Линебуршка (Итећиг^ег Н., с. 34.); Магденбург (с. 41.) м. Магдебург; Гиблартар (с. 62. и 68.) м. Гибралтар; 'Пг1ћ (с. 70.) м. КгЈћ; у IV делу: делај-лама (с. 18.) м. далај-лама; река Тибар (с. 2о.) м. Тигар; мутасериФ (с. 2 7.) м. мутесариф; Меандера (с. 28.) м. Меандер; киним (с. 39.) м. кинин; велегтонија (с. 75.) м. велинитонија; Бермундска острва (с. 80.) м. Бермудска. Гђава је страна ових погрешака, што ученици науче погрешно поједина геограФска имена од чега их је после гешко одвићи. Према свему што сам до сад казао, имајући на уму доста знатнн број цогрешака и нетачности у научном погледу и остале мане и недостатке, које сам горе побројао, моје је мишљење, да се „ГеограФија за средње школе", део I, II, III, и IV, од г. Рад. Васовнћа, оваква каква је, не може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средњих школа, сем ако нема другог бољег уџбеника, у ком би се случају могла употребити само као привремени просветни гласник , I. књ., 1. св., 1904. 8