Prosvetni glasnik

126

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

и десетицама. По рачуницама иок. Стеве Д. Поповића, велика таб.шца множења у II раз. учи се само у обиму бројева до 100, према програму за тај разред, а остало се има. научити у III разреду. Пок. Стева, у усменом делу своје рачунице за II раз. на стр. 205., каже да „и ову таблицу имају ученици научити на памет. као што је речено за малу таблицу множења. Но ако би се приметило да с великом таблицом множења не иде тако лако, онда се то може са свим изоставити у овом разреду и одложити за III разред". А на стр. 75. усменог дела своје рачунице за III раз. пок. Стева каже да „велика таблица множења треба да се понови сва и у овом разреду, и још да се повећа донде, докле се може, а најмање бар до 15X20. То јест да се нређе множење свију бројева од 11 до 15 са свима бројевима од П до 20". Чудновато је да онако стручан и нрактичан методичар, као што је био пок. Стева, може тражити да ученици у основној школи имају научити велику таблицу множења као и малу! И то у таком обиму, где су и множеник и множитељ од две циФре! Па још сумња да ће то тешко ићи, те каже: ако би се приметило да велика, таблица не иде тако лако! Но мом мишљењу ову велику таблицу множења не треба никако предавати у основној школи, као засебну наставну јединицу; а најмање да се она научи и зна као и мала таблица множења, јер је то аисолутно немогу&е, а ни самим наставним ирограмом она се не тражи. Оно, и ова мала таблица множења је једна велика тортура за децу, а шта ли би тек било кад би се морала овако научити и велика таблица?! Чудновато је да пок. Стева, као дугогодишњи наставник методике у учитељској школи, приликом предавања школског рада са својим ученицима, није приметио да деца у основној школи не знају добро ни малу таблицу множења, а камо ли велику! По мом нахођењу, место целокупне велике таблице множења, треба ђацима, при усменом рачунању, казати да запамте само оне бројеве, који се могу лако запамтити; на пример: 5 X 12, 5 X 14, 5X16, 5 X 18. И.ш множење броја 15 са јединицама. Множење јединица са 11, пошто даје у производу дотични бро.ј дупло написан (11 X 6 = 66. 11X8 = 88). А кад се 11 множи са јединицом и десетицом, онда у производу увек изиђу те две циФре и њихов збир у средини, ако тај збир није већи од 10. Друкче речено, ако се множе бројеви чији је збир мањи од 10. На, пример: 11 X 13= 143. 11 X 16= 176. 11 X35 = 385, 11 X 54 = 594, а, већ 11 X 56 не може. Овако о ведикој таблици множења мисле сви наставници у основној школи, за то је нико и не нредаје нарочито, као маду таблицу м ножења.