Prosvetni glasnik

170

лросветни гласник

Клеомен хтели да изведу преуређење спартанског друштва, они су удожи.1и сву своју интелигендију и сву своју енергију у питање својине, а са свим напустили питање рада. Грци су били уверени да је главни посао грађанина служба држави. Из тог основног појма кобно је потицало све остало. За то што су племићи имали у почетку да управљају и да се боре, они су присвојиди себи привилегију нерада. Из истог разлога богати грађани остављали су рад сиромасима и робовима. А да би имали времена да испуњавају све своје грађанске дужности и сами сиромаси најпосле полагали су право на одмор и на својину. У колико је један слој друштва достизао до јавног живота, он се трудио да се ослободи рада и бриге за материјални живот, те увек кад год се једна нова класа попела за. један ступањ у политичкој јерархији, рад је еилазио за један етуаањ ниже у еоцијалној јерархији, тако да иосле доласка чисте демократије, сав рад остао је на странцима и наробовима, тј. на људима који су били сасвим изван града и оагитине. Пошто је држава тражила да узме себи сву радну снагу грађанина, било је по праву да она храни оне међу њима, који нису имали сопствених средстава, јер је и то био рад који је тражио награду. Пошто она није могла издржати тако тешке трошкове, она је тим натерала сиромахе да јуришају на богате, да им опљачкају њихова добра и да у Грчкој развију страховита насиља, у којима је потонуо њен напредак и пропала њена независност. ИЗ ТВАСУ-ЕВЕ ,.ПСИХ0/10ГИЈЕ ДЕТЕТА" Приоп-еује проф. Ј. Ј. Кнежевић — Пакрац

Г 0 В 0 р Са психогенетичне стране је говор не само оруђе, него и знак дутпевног образовања. Говор у најширем смиелу речи не ограпичава се само на речи, но мора се рећи, да је у говору усредсређено свако средство, којим индивидуа изражава своје мисли, осећање и тежње. И свака реч о овоме предмету је само описивање покретања и модулације гласа, којим изражавамо наше унутрашње стање, као и речима. Ово вреди нарочито кад је реч о малом детету, јер је код њега и одношај покретања према речима много већи, него код одраслих. Говорно покретање је претеча говору речима, јер покретања изражавају лакше, очигледније и конкретно, па и код простих представа и осећања. Покретања су слаба замена речи, кад треба да изразимо затајене и апстрактне представе, којих малено дете нема још. Говор речима се развија, кад се нагомилају предс/гаве и кад постану неспретне