Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

219

грађе деца ће моћи без сумње да науче ова слова само механичким нонављањем. 9. Већ на страни 37. доноси граматичка правила о том где се иишу велика слова, а за примере наводн имена предмета деци непознатих нпр.: Београд, Крагујевац, Медвеђа, Грабовац, Планиница, Дунав, Сава, Морава итд. 10. У грађи за шчитававе има и таквих речи, које не одговарају дечјем схватању, те ће их деца читати без разумевања нпр.: проФесор је учитељ у вигаим школама (код слике Фес). Да би се само дошло до потребних речи нисац узима и речи са апстрактним значењем, а мења глаголе те узима и оне глаголске облпке који су непознати дечјем језику. Неприродно је даље да ученик I разреда узима за нредмет писма слова и да њих описује (стр. 34.). 11. У иркос напомени у коментару има и неозбиљних реч:еница нпр.: „Тата шиша", „Чела каже: целе зиме нисам ништа пила". V Буквар г. Ст. Чутурила И овоме Буквару замерамо: 1. Што прелази прво све само мала слова, ла за после оставља све велика. 2. И ако је у њега друкчији распоред, опет и он узима мала рукописна, курзивна и печатана слова, те деца морају проч:итати велику количину грађе, док се упознају са новим словом у три облика. 3. После засебно прелази и велика слова, а и ту се свако ново слово понавља у речима и реченицама од три разне врсте. 4. Поред слика за нормалне речи доноси и слике, које треба својим обликом да подсете на облик слова. Ово је с једне стране скроз извештачено, а и начиниће код деце иометњу, те неће моћн лако да уиамте нормалну реч која је овде главно. Он вели да се ово оснива на инемоници, која се опет, бар оваква каква је ова, одбацује у педагогици. 5. И међу сликама нормалних речи има неподесних и таквих које ће бар већини деце бити неиознате, нпр.: топ, ат, ласта, уста, рак, штап, ексер, 6. И међу грађом за шчитавање има речи и реченица неподесних за овај смер на овом месгу: сносно, наиаст, тас, сат, алат, слон, штала, лав, аван, узао, позно ал скозно, зор, срш, тестера, рис, чам, љага је обележје срамоте, Фришка риба је најбоља риба, Фурунџија пече лебац, Ерцеговци су наша браћа, Фитиљку требамо за светиљку, поштење не тражи ничије проштење. 7. На 60. страни има преко 140 „речи са много сугласника у склопу", што ће очевидно бити деци веома досадно за читање, те су зато и непотребне овде. А ако би баш овде и биле потребне, онда би се оне морале бирати и са обзиром на садржину, па их тако и уредити. 8. Међу великим словима видимо и један нов тип великога слова н, који није ни простији а ни лепши од већ до сада уобичајеног Н. И противу овога немамо ништа, ако се усвоји да буде ово и велико слово, и ако се за то изјасне и позвани. И Бог ппше свуда малим словом 9. После великих слова има и одељак „Дакша грађа за чативо и за очигледну наставу". Прво, сам овај наслов не може бити деци разумљив. Пре му је место у упутству које иде учитељу у руке. А после, у том одељку има сгвари које нису од вредности као „Поздрави", „Шта ко ради" и др. 10. Узима речи са X, које се само у књижевности употребљавају нпр.: ухо, муха, и др.; међутим избацује X из речи које се баш у народу говоре са X нпр.: Ерцеговци место Херцеговци.