Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

68. Мачак и Курјак; 73. Љубав према ближњему; 74. Савети; 75. Молитва; 78. Наша Отаџбина. Написи, које нисам овде навео, или су сумњиве вредности, или их треба са свим прерадити. Бугпљетић је био нарочито у избору многих песмица несрећан, јер су скоро све без вредности. Што ваља, узето је већином из старе Натошевићеве читанчице. За састав овакве букварске читанчице нужно је свакако јаче нознавање литературе, а и већи естетичан укус. Према томе и ова читанчица не би могла оваква каква је поднети за уџбеник у I разреду. За то сам мипгљења, да се овај Бушљетићев Буквар на овој утакмици одбије. Писцу се мора признати добра воља, да општој ствари користи и тежња да наставу унапреди. За похвалу је и његова марљивост, јер се трудио, да већину написа и сам илуструје. II Буквар Вдадимира Е. Нетровића а. Припрема. 1. Неумесно је, што је у састав Буквара унео припремно цртање; то не иде у упуство. 2. Слике у припремном цртању позајмљене су из Јовићевог Буквара. 3. Неумесно је унео у састав Буквара припремно писање, јер и то не иде у упутство. 4. Припремне црте за писање су добро узете из нознатих упутстава, но ипак су неке важније изостављене, н. п. Ј (за К) о (за Р) и друге. б. Словарица. 1. У њој слике основних речи треба да послуже као подлога за усмену анализу и синтезу и ако су после исте слике и исте основне речи употребљене и у букварском делу на челу сваке лекције, те се могу деци показпвати исто онако као и у Словарици. 2. Неумесно и бесмислено је, што је и он примио Јовићев проналазак нарочито иочетничког иисма, које не постоји у типограФији, те га деца морају заборавити одмах, чим почну учити рукуписно писмо. То је излишан експерименат без циља. То је дангубица, која се не да правдати. Време се т-уби у шарању писмена која у истпни не постоје. (Ж, у, X,). 3. За нодлогу усмене анализе и синтезе слова су излишна, јер то онда није усмена, већ писмена анализа и синтеза. То би значило, почети Буквар без претходне аналитичко-синтетичке спреме, а то је стара грешка у настави, која се не сме поново уводити у наставу. 4. И у овакој Словарици, каква је ова, недоследно је изведен принцип основних речи (да представник буде на почетку или на крају). Код њега је представник нли у иочетку речи, н. п. ат — а, сат = с, пас — и, и т. д., или у средини: рода = д, бич = и, или на, крају на пример, маљ = љ. То је ногрешно, јер тек што се дете свикло, да ново непознато слово тражи у почетку речи, дају му се такве основне речи, где је представник у средини или на крају, као да га тим хоћемо да заваравамо. То се противи и психолошком начелу о асоцијацији, јер с основном речи, дете је у својој свести асоцирало и дотични глас, којим се она почиње. Кад дете заборави име писмену, сећа се бар оне речи, на којој га је познало. Сад је питање,