Prosvetni glasnik

16*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

мила, морају и сама да раде, јер су главпе двери сазнања сопствене руке, које нешто стварају. Они траже. да у првој елементарној настави буде удружен моменат стварпи, морални и технички. Код њих се налази и цртање простпх писмених облика, као код Јовића, и састављање слова помоћу штапића, п калуповање од блата, воска итд. Ну код њих има нешто, чега код Јовића нема, а то је одређена идеја, која осветљава један сасвнм нов пут за ту наставу. Тај пут је за Јовића непознат, јер он Словаридом тежи да само поправи онај метод, који је у нашим школама већ примљен. Мени се чини, да га њом нпје поправио, већ само покварио. Ну како се за Словарицу већ ангажовао, свакако ће га поменути писци подстаћи, да о свом методу са Словарицом још више размишља, па ће га временом, можда и поправити. Као што ми је познато, већина Српских учитеља, одбацила је Словарицу, те је и не употребљује, што значи, да је тај Јовићев покушај већ по себи у пракси одбачен. Од петорице писаца, који су поднелп Букваре на оцену, двојица су одлучно противни „Словарици," наводећи за то оправдане разлоге, које п ја цотпуно уважавам. Слажући се с њима (псеудоним: „Развитак" п Ст. Чутурнло), ја сам мишљења, да се Словарица из Буквара избаци, јер она учењу писања с читањем само смета. Сем Словарице унео је г. Јовић у састав Буквара и припремпо цртање. И ако стручњаци у том нису још сложни, да ли је цртање код почетника у опште могућно и умесно, ми се ипак држимо, да је оно већ у првом почетку наставе потребно п корисно. Ну, ако је код почетника оправдана настава у припремном цртању, није тим речено, да јз потребно у Буквар уноситп и збирку систематисаних цртежних облика. Све што почетнпк црта на својој таблици, мора учитељ показнвати на школској табли. Учитељ ради на табли, показујући деци како се ради; деца пазе како учитељ ради, — подражавају аеговом раду, — она раде заједно с н.им. Па кад тако изискује методика, какав циљ има збирка цртежних облика у Буквару ? Пре свега, деца не смеју радити по прегледпма из Буквара без учитељевог показивања, већ по оном, што учитељ, показујући нацрта на шволској табли, јер би то иначе била груба злоупотреба у наставп, какву себи допуштају несавесни наставнпци. Збирка цртежних прегледа, сређених по принцину методпчне поступности није за децу потребна; она је потребна само учитељу. Ну, тада овакој збирци није место у Буквару, већ у упуству за учитеља. Ту је на свом месту, а у Буквару ће служити само на то, да у наставу увлачи штетни по њу механизам. С тога ваља и овако системисану збирку цртежа избацити из Буквара. б) Буквар. Јовић је и у овом свом новом Буквару задржао методску основицу -свог досадашњег Буквара, по којој се наетава у писању с читањем отпочиње тако званим мешовитим методом, а то је, да се у једпо ие.то време почињу учити све три врсте слова: писана, шгампана и курсивиа. Ово је у том методу најтежи пут. Детету се одмах показује гласовни зиак у три разна облика и то прво у укоченом штампаном, па онда у косом писаном и напоследак у окресаном и дотераном курсивном об.шку. Ово је много на један пут. Тиме се дете доводи у забуну; отежава му се представа о гласу и његовом знаку, и што је најгоре, оспорава се синтеза при шчитавању, погато почетник тешко памти писмене облике. Куд и камо бољи и практичнији је иосебни метод,