Prosvetni glasnik

246

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Цвети, што је ушло по свој прилици случајно. Пошто се изоставе по неке речениде и овај део ће дати деци лепо и интересантно градиво за читање. После овога прелази се на познавање великих слова. Овде је писац ишао по реду сличности у писању великих слова и све је извео доследно. Мање иримедбе на овај део: Стр. 64. Фришка је риба најбоља. Реч „фриигка," од немачке Мзсћ чује се у народу, али је не би требало птколол ширити, с тога би ту реченицу требало заменити другом, у којој би та реч отиала. Стр. 68. Частислав. Ово се име не чује у народу, могло бп се заменити другим нпр. Чедомир или Часлав. Стр. 68. Где се старији не слушају, ту бог не помаже. Ово је лепа пословица, али како се није учило велико Б, писац је узео бог са мало б, а то је недоследно. И ову би реченицу писац могао заменити другом Под одељком Г. узео је писац лакшу грађу за чативо и очигледну наставу. Избор је грађе врло добар. Овде имамо да приметимо ово: Стр. 77. Прво писмо, у виду песмице, није ритмично, те би се могло заменити овом песмицом, која би за те, чини мп се, боље одговарала: Драги родитељи! У школи сам вредан био, Па сам много научио, Знам писати, знам читати, Знам по мало рачунати. Знам се крстом црекрстити, Знам се Богу номолити, Знам и наук онај стари : „Добротвору благодари!" Ја за њега много марим, Те Вам за то благодарим: Хвала., што сте док сам мали Ви у школу мене дали, Те не остах, оснм свију Један сленац, код очију. Нека писац не замери. што му његову песмпцу овако исправљам. На стр. 81. изменио бих: „Месар стоку коље, млинар брашно меље." Овако: Дунђер греду деље, млинар брашно меље. На стр. 89. да отпадну последњи стихови, јер нису ритмички, и то од „Ето, свако учи своје" и итд. до краја. Ту поуку ће учитељ и онако морати да изведе Тако би се овај део, прави Буквар, могао усвојити: 1. Што је написан по једном прихваћеном и опробаном методу. 2. Што је у свему доследно изведен. 3. ЈПто је грађа одабрана. 4. Што марљивошћу и доследношћу надмаша све конкуренте. 5. Што би српска школска вњижевност њиме заиста добила један леп: и угледан буквар, који би својој сврси одлично послужио.