Prosvetni glasnik

245

жили се они једнии, или другим методои. Ова иовина у овом Чутуриловом Буквару може се свакако одобриги због своје практичности Признати се мора, да је у српском језику избор нормалних речи врло тежак. За Чутурила је био тим тежи, што се он правилно тражи, да се у свакој нормалној речи у самом почетку налази онај глас, који се хоће из ње да анализује. Поред све те незгоде Чутурило је ипак учинио прилично згодан избор нормалних речи. Истина, речима ос, ат, ексер, могло би се наћи приговора, али, које год иокушао да их избегне, пао је у другу грегаку. Почетак с нормалном речи ос, правда довољно сам писац у свом коментару, а п ја сам о томе говорио у одени Буквара „Развптак". Ат и ексер су стране речи, али су стекле грађанско право, да се свуд употребљују. Како се овде не може обзирати на гласовну сличност, има иисаца, који су се обзирали на граФичпу сличиост и поступност. Чутурило је ирешао проко тога за то, пгго тражи у припреми брижљиву спрему за писање. После тога неће бити великих сметњи за писање иојединих слова. С тога се мзже лрихватити и ред, којим у овом Вуквару слова иду једна за другим. Ово се у осталом не може реметити, јер би то реметило све већ употребљено градиво. Избор самог чатива је врло погодан и обилан, да би се чак и ио нешто могло изоставити. Избегаване су апстрактне речи; пажња је обраћена реченицама и именима стварног значења. Избегаване су и особне именице све док се нпје дошло до великих (слова) писмена. То је све добро и може се прихватити. Сад ћу навести само неке недоследности које писац треба да исправи. Писац је себи недоследан код прве нормалне речи ос. Он под слике свих нормалних речи иотиисује име, а само овде не. Ради доследности треба и овде иотписати име ос, а злсебна слова о и с нека се испишу са стране поред слике. У иочетку има и неколико апстрактних речи, али је то изнимно, што нема друге грађе, те с тога може и то остати. Рекао сам, да је узео доста материјала, и да би се но нешто могло изоставити. Но има и неколиких реченнца с непознатим речима, као и неких које нису довољно изражене. Све то треба изоставити. Тако, на стр. 24. „позно али скозно," на стр. 50. „Цуцу, цуцу, цуцу на коњу," на стр. 54. „прах не задаје Србу страх." Овде је омашком узео особну именицу пре но гато је прешао на велика писмена. То исто важи и за реченицу: Хвала Богу и богородици., Бог и Богородица сматрају се као особна имена и цигау се великим почетним словима. Сем ових, могло би у овом делу отпасти још неколико реченица, да се на тај начин грађа мало скрати. Штамиана слова на десној странп узима Чутурило заједно курсив и управна (обична). Каа-о су курсивна слова слнчнија писаним, правилно је, што њих ставља напред. Ово је због упоређења, које код деце изазива већи интерес. Да се обе врсте штампаних слова уче уиоредо, неће бити никаквих тепгкоћа, нарочито поред оваке постуиности. Овде је Чутурило узео такође слике за подсећање, бирајући за то такве предмете који су обликом слични дотичним словима. Тако н. ир. за о и. с, обруч и срп; за н ногаре итд. Те слике, назива Чутурило: Слике за иам&ење. Понеке од тих слика би требало боље израдити. Тако, за руку, могла би се узети лева рука савијена у шаци, те би изгледала слнчнија слову Р. И у овом одељку, који је доста претриан, могло би се много шта изоставити. И ту има понеких апстрактних речи у ирвим лекцијама као на пр. сносно, на стр. 7; тако исто има и понека недоследност на пр: цвети, место