Prosvetni glasnik

288

а иокадшто и три који имају разнодике азбуке. Кад деца науче читати и писати, онда им се да да преводе грчке текстове, који су готово увек изабрани између старих писада. КсеноФон је врло често у програму. Вежбање се састоји у превођењу старог текста на нови језик. Ово нежбаве, које би према нашем мишљељу пре додиковало ђацима гимназија, заведено је патриотском идејом: хоће се да докаже деци континуитет језика од давнина до наших дана, а тим опет да се посредно докаже и континуитет расе. Историја и геограФија предају се у истом циљу; поменуо сам већ са колико се немарности то врши. Тако исто предају се и основи рачуна; цртања и гимнастике нема. Радо се служе песмом, као средством да се учи читање. Нема моралних поука; али у крви је грчког учитеља да никад не пропусти ни једну прилику, а да у своје учење не унесе максиме о патриотизму или још боље рећи о шовинизму. Класичне књиге су ретке; кад их и употребљавају морају их набављати родитељи. Настава се врши на грчком, али учење бугарског језика тражи сама држава. Ученици — Већина дечака, који су бугарски поданици, али порекла грчког, посећују грчке школе. Врло је велика случајност, да се какво грчко дете нађе у бугарској школи. Најбогатији носећују, кад само могу, школе, које држе Европљани. Грчка школа широм је отворена за свакога, па зато се ви у њој сусрећемо поред грчке деце са Јерменима и Еврејима у оним местима где они немају својих школа. Основно образовање не намеће се ником, али Грци су једини, који су имали одавна љубави према учењу. Они су врло паметни, те могу лако проценити сву корисност овога. У ствари, може се рећи, да сва грчка деца иду у школу, само ако она постоји у њихову селу. Они имају особине и погрешке своје расе: имају живу интелигенцију али више површну, но дубоку; имају велике лакоће у раду, али мадо примене. Подела рада; трајање учења — Учење се завршава зарана, кад настану врућине (маја месеца). Предавања се врше од 8—12, и од 2—4. Деца иду кућама на ручак или једу у шкоди храну коју су донела. Одмор је врло чест, пошто су врдо чести празници у грчком календару. Ученици имају да раде и код својих кућа, но ретке су то лекције. У извесним школама постоје разреди за сасвим малу децу. У опште учитељи немају да се жале на приљежност ђака. По завршетку школе нема ни испита ни диплома. Они који хоће да наставе своје учење могу ући у гимназију, где имаЈу три припремна разреда, и четири класична. Но ни у ком случају не могу ући у бугарске школе које не примају грчке дипломе. Ова педантност има за последицу да богати људи шаљу своју децу у Аустрију, Швајцарску или Француску да тамо доврше своје науке.