Prosvetni glasnik

503

ПРОСВЕТНИ гллсник

„Ко богат умре, срамно умре" — Овако се изразио шотски милионар Карнеги једном ириликом, када се у друштву иовела реч о његовим прилозима за добротворне сврхе. Изгледа да ова изрека Карнегијева ни.је тек онако лакоумно, непромишљено и нз.дуга времена избачена, пошто Карнеги из дана у дан толике суме ставља на расположење Филантропима за остварење њихових замисли у корист човечанства. Кажу да нема седмиде, а да Карнегије не поклони знатну суму за остварење његове -најмилије идеје, потпомагања народног образовања и наставе, У последње време поклонио је Карнегије 250.000 динара да се оснује народна библиотека: у Гласгову, 120.000 у БрептФорду, 120.000 у Мајденхиду, 75.000 у Селиуку, 50.000 у Брирлихилу. Свега 615.000 динара. Лпд пример за углед, ако не у погледу ових великих поклоњених сума, а ош на вољу и љубав, којом овај светски милнунар испуњава своју човечанску дужност. Дечје књижнице и њин утидај на дечју лектиру. 1 — Њујоршки „Ои1-1оок" (стража) доносп из иера г-ђе Фани Б. Бисул чланак о развитку иокрета за слободно похађање библиотека у северно-америчкој Унији, који заслужује да се на њега пгго ире угледамо. Библиотеке у америчким савезним државама не задовољавају се више само тиме, да иружају материјал за читање него су ставиле себи у задатак, да децу „уче, шта она треба да читају". У ту сврху основане су нарочите читаоннце за децу, којима управљају стручно и брижљиво образоване библиотекарке. „СегИга1 1л1>гагу" у Питсбургу са жудњом је очекивала да број посегилаца сгигне до 100.000, кад ал век 1900 год. нарастао је исти број на 200.000. Недељом иосећују читаонпце на 2000 деце. Алп тим још није исцриен посао и труд, који се улаже за остварење ове идеје. Библаотекарке иду чак и у станове оних родитеља, који спречени свакодневним напорнпм нослом, не могу да дођу у читаонице и да онде испупе и иотиишу потрабни Фориуир, који даје деци права да буду чланови читаоиице т.ј. читаоци. Читаонице су тако удобно и укусно намештене, да већ овај аранжман привлачи своју публику у читаоничке просгорије те и он у многои погледу испуњава скупоцено сродиште самог васпитања. ЦвеКе и остало биље, ФотограФије и барељеФи чувених уметника понамештани су по зидовима, а нема оскудице ни у статуетама, свакојакии испуњеним итицама и остали.м предметима, који утичу на душу и дух детињи. Књисе су поређане у отвореним иолицама, које су тако ниске, да деца сама могу дохватити, коју књигу хоће, па да је опда на велаким столовима ирелиставају и читају. Поједине свеске увезане су у укусну шарену хартију, која само не сме бити смеђа. Што се лектире тиче, ова је заступљена за читаоце сваког доба почевши од источњачких басана па све до најнаучнијих дела. Популарни часописи намештени су у иолидама за свакодневну цпркулацију. Они су сваком при руци и на дохвату, а тиме је сузбијено пнтересовање за којекакве Фикције и сензације. Слике, дз^ховите изреке и песме тако су намештене, да на први мах морају пасти у очи. У сваком догледу узима се у обзир време, месец н доба године. Ово уређење не треба иотцењивати ни као допуну у школској настави псторије, геограФије и природоииса. Рођен-дани чувепих људи и жена бележе се крз г пним иисменима, а у таквим се приликама поред

' Овај чланак је написала г-ђа Хедвига Нетер из Амстердама у бр. 20. »Етичне Културе", недељног часописа за социјалио етичне реФорме од 17. маја 1902.